HR GIGER

ZANIMLJIVOSTI:

Psihodelija



"Giger, ti isecaš tkivo moga tela u mikroskopske trake i izlažeš ih očima ljudi. Tvojom oštricom sečeš mi mozak u kriške i njima pokrivaš svoja platna. Na tvojim platnima mi se vidimo kao gmižući embrioni, larve zaštićene membranom sopstvene koncepcije Sebe, u iščekivanju preobraženja i preporoda".
Timoti Liri, bivši profesor psihologije, Harvard

Izložba "Svet po Gigeru", organizovana u pariskoj galeriji "Sen-Pjer" (novembar 2004 - mart 2005), daje pravi uvid u njegov rad. Na ovoj retrospektivi, najvećoj Gigerovoj ikada organizovanoj van Švajcarske, više od dve stotine crteža, slika, reljefa, skulptura, komada nameštaja, dekora i upotrebnih predmeta, otkriva njegovu svestranost.

Megalomanija

Angažovan za filmsku superprodukciju Herbertovog romana "Peščana planeta" u režiji Alehandra Jodorovskog, Giger je trebalo da radi enterijere i eksterijere. Mebijus je trebalo da osmisli kostime, Kris Fos da napravi svemirske brodove, Den O’Benon da radi specijalne efekte, Pink Flojd da komponuje muziku, a uloge da igraju Salvador Dali, Glorija Svanson i Orson Vels. Projekat je propao 1977. godine zbog megalomanskog pristupa.

Rođen 1940. godine u Švajcarskoj, Giger, uprkos očevoj želji da preuzme porodičnu apoteku, upisuje školu industrijskog dizajna i unutrašnje arhitekture, što obeležava njegov celokupan rad. Od 1964. godine objavljuje svoje ilustracije, a prve "mehanoide" stvara nekoliko godina kasnije. "Biomehanika je realnost naše budućnosti", kaže Giger. Svetsku slavu stiče slikom "Lilit budućnosti" (1972) urađenom za korice albuma "Operacija za moždanu salatu" legendarne britanske rok grupe "Emerson, Lejk i Palmer".

Pornografija

"Gigerov rad ima korene u nadrealizmu i pornografiji. Prizori grupnog seksa žena sa vanzemaljcima i robotima samo ponavljaju već viđene sadomazohističke scene. Slike moćnih vanzemaljskih majki i raspadajućih muških tela mnogo su mu snažnije".
Kristijan Pering, profesor filozofije, Long Ajlend

Izložba započinje Gigerovim ranim crtežima u tušu i uljima "atomskih" krajolika, nagoveštavajući svetove iz kojih će izaći pandemonijum čudovišta sa falusoidnim glavama - Nekronomikon i Alien. Na raskrsnici Dalija, dade, Bodlera i Lavkrafta, njegove slike se konstruišu iz ličih opsesija, snova i košmara. "Nadahnula su me dela Kubina, Beklina i Dalija, međutim, nikada nisam pratio modu i pravce. Trudio sam se da izrazim ono što nosim u sebi. Činjenica je da sam zatvorenik sopstvenog stila, ali ja sam i zatvorenik samog sebe", kaže Giger.
Nalik modernom Bošu, Giger prikazuje pakao sa svim mukama i užasima, neodvojivo vezan za seksualnost. Za razliku od srednjovekovnih majstora koji su pakao prikazivali kao mesto, Giger ga slika kao duhovno i emotivno stanje. Radeći isključivo aerografom u sivo-plavim tonovima s malo zelenog i crnog, on ne računa na zavodljivost boje, nego na vrednost simbola, preciznost i vizuelni šok. "Ulje na platnu je spor proces, te sam rano prešao na aerograf koji mi omogućava da slikam brzo. Tokom rada najčešće slušam džez, a sliku obično započinjem bez nekog plana, u gornjem levom uglu. Završavam je u donjem desnom uglu, u izmenjenom stanju svesti, i često sam iznenađen rezultatom".
Gigerove slike su velike i realistične, što gledaoca uvlači u radnju, stvarajući snažan emotivni naboj. Jednom prilikom, na holandskoj granici, policija nije htela da mu dozvoli ulazak u zemlju. Razlog su bile njegove slike za koje su oni mislili da su fotografije. Giger ih je upitao: "Gde sam to mogao da fotografišem? U paklu?" Paradoksalno, Gigerovi đavoli i monstrumi skoro da ispunjavaju gledaoca nekom vrstom mira. Njegovi krajolici ("Omaž Beklinu") i bio-arhitektura (serija "Njujork") izgledaju živo sa kamenjem, drvećem i betonom povezanim kablovima i kostima. Portreti žena hladne lepote, ukrašeni su pretećim prikazima i mnogobrojnim cevima ("Li 2"). Međutim, Gigerova upotreba hrišćanske i satanističke simbolike često ulazi u stereotipe i predstavlja najslabiji deo stvaralaštva ("Jerihonske trube", "Čarolija"). Vrhunac Gigerovog rada je "Nekronomikon", njegova Sikstinska kapela, poreklo i sažimanje čitavog opusa.
Na izložbi se nalazi i mnoštvo predmeta. Naime, poslednjih desetak godina Giger se više bavi skulpturom, nameštajem i nakitom, nego slikarstvom: stalak za mikrofon neometal grupe Korn, fotelja Harkonena, stolice, stolovi, statue... Pre sedam godina otvoren je Gigerov muzej u renesansnom dvorcu Sen Žermen pored Lozane, te se umetnik posvetio uređivanju unutrašnjeg prostora. Bar muzeja nalikuje mešavini unutrašnjosti Joninog kita, fosilnog skeleta dinosaurusa i svemirskog broda Nostromo.
Gigerov rad je mešavina osrednjeg i genijalnog. S tehničke strane Giger je osrednji slikar, dok je celokupnost njegovog dela urađena kroz genijane dihotomije: organsko-mehaničko, lepo-užasno, klasično-subverzivno, živo-mrtvo... Gigerov svet je nadahnuo mnoge - od sajber-panka, neoromantičara, gotskog pokreta, preko Bilala, Ridlija Skota, Dejvida Linča do "Matriksa". Gigerova vizija biomehanike, verovatno je jedan od najjačih vizuelnih rečnika za opisivanje naše budućnosti.