Јован Јовановић Змај (1833-1904)

Змај је рођен у Новом Саду, гдје се школовао  и одрастао. Студирао је права и неко вријеме радио као биљежник. Послије тога, завршио је медицину и као љекар радио у Новом Саду, Панчеву, Београду, Загребу и другим мјестима. Умро је у Каменици, у Срему. Змај спада међу најбоље српске пјеснике. Уређивао је лист „Јавор“, затим сатиричне листове: „Змај“, „Жижа“, „Стармали“; дјечији лист „Невен“. Преводио је пјесничка дјела великих страних писаца.

Његове пјесме су врло разноврсне. У дјечијим , обухватио је цијело дјетињство од колијевке до дјечаштва, са свим оним што припада дјечијем свијету : играма и играчкама, животињама, односом према одраслима итд. У њима је дао богату и разноврсну галерију дјечијих ликова. Главне одлике Змајевих дјечијих пјесама јесу: фини лиризам који их приближава његовој раној љубавној поезији, озареном свијету Ђулића, смисао за уживљавање  у збиљу и психу дјетета, једноставан, лак, непосредан израз приступачан дјеци и истовремено привлачан одраслима.

Змај је творац српске поезије за дјецу и њен највећи представник. Његове дјечје пјесме имају, међутим, и шире значење. Оне нису само специјалистичка, намјенска поезија, него и особена форма пјесничког, лирског језика, којим су на нов начин изражене основне преокупације Змајевог стваралаштва. У његовом књижевном развитку оне се јављају као његова посљедња пјесничка обнова. Пошто је исцрпио своје могућности у лирској и сатиричној пјесми, Змај је у сублитерарној, полупоетској-полупедагошкој форми дјечје пјесме нашао нову неисцрпну ризницу поетских мотива и формалних могућности.

 Ослобођен стега, које су му у извесној мјери наметале раније пјесничке форме, он ће под маском наивности постићи максималну лирску спонтаност. Нова поезија биће свјежа, лака, једноставна, богата хитрим инвенцијама и слободним асоцијацијама. Пуна лирских боја и топлине, сва у чежњи за нечим чистим и свјетлијим, она ће, на свој минијатурни начин представљати обнову златних времена српске романтике шездесетих и седамдесетих година ( М. Поповић).