Молила сам лист:
са гране не силази!
Сунце сам звала:
Чекај, не залази!
Шаптала сам вјетру:
Чему журба та?
По трави још бих
да се играм ја..

Са гране лист златножути
пада,
за гору сунце одлази нам сада.
Трава је полегла по хладном тлу,
вјетар пјева пјесму:
Јесен де већ т?у!