Интервју са градоначелником,господином Драгољубом Давидовићем

Прије него што почнемо са разговором, желимо да Вам захвалимо што сте били покровитељ промоције нашег часописа у Банском двору2005. године. За вријеме промоције, ова дјевојчица Ивана вам је остала дужна једно питање, јер је заспала у крилу своје мајке (смијех). Данас је она овдје да Вам постави то питање. Такође, донијели смо Вам слике сапромоције да имате успомену на нас.
Ивана: Да ли је тешко бити градоначелник?
Градоначелник: Није (смијех).
Ивана: Да ли сте ви добили неке награде за нешто што сте добро учинили?
Градоначелник: Да, јесам. Као прво, добио сам награду од Интернационалне лиге хуманиста али и многе друге, да не набрајам сада.
Ивана: Хвала, то је све од мене.
Мостови: А сада ћемо ми да наставимо, ако немате ништа против?
Градоначелник: Наравно, изволите.
Мостови: Чиме сте се бавили раније?
Градоначелник: Ја сам по струци електроинжењер. Радио сам у електропривреди као стипендиста моје фирме. А сада сам, као што знате, градоначелник града БањаЛука.
Мостови: Какав сте однос имали са наставницима и обавезама уопште?
Градоначелник:Морам да кажем да је у то вријеме кад сам ја ишао у школу било мало другачије. Баш и није било демократије.Из те моје генерације, чини ми се да је највећи број ученика отишао у електропривреду.
Мостови: А да ли се сјећате ваше прве љубави?
Градоначелник:Да, наравно, иако је било давно!
Мостови: Који су вам били хобији и интересовања?
Градоначелник:Као и свакоме у тим годинама, наравно да школа није била једино интересовање. Бавио сам се спортом, био сам у моделарству и у неким секцијама у школи.
Мостови: Маштали сте да постанете....
Градоначелник:Већ кад сам ишао у основну школу изразио сам жељу да се бавим
електропривредом и то је оно за шта сам се опредијелио.
Мостови: Значи, нисте ни сањали да ћете бити градоначелник?
Градоначелник:Ни прије десет година нисам помишљао на то. У суштини људи који заврше техничке факлултете су другачије „навијени“. У овом послу то са собом носи одређене проблеме и много већу тежину – одговорност.                                                                                          Мостови: Да ли је тешко спојити Ваш приватни живот са послом градоначелника?
Градоначелник: Јесте. Прије свега, навикао сам пуно да радим и радни дан ми у просјеку траје 12 часова, јер је то такав посао. Укључује контакт са грађанима, много рада и труда, а опет постоји и она љепша страна.
Мостови: Која је најљепша људска особина?
Градоначелник:Оптимизам, што у БиХ тренутно није лако.
Мостови: Подржавате ли манифестацију Културом против дроге?
Градоначелник:Многи људи мисле да се против дроге треба борити полиција, а у ствари је она задња ствар. Зато ја подржавам вашу манифестацију.
Мостови: Порука младима.......
Градоначелник: Ухватити се у коштац с проблемима, бити оптимиста.
Ивана: Како су баш Вас изабрали?
Градоначелник: (смијех) Знаш ли како се постаје градоначелник?
Ивана: Не.
Градоначелник:Постоје политичке партије, па када дође вријеме да се проведу избори за одборнике, у Скупштини, за градоначелника свака политичка партија има своје кандидате.Онда грађани излазе на изборе и својим гласом бирају градоначелника.
Ивана: Имам још једно питање за Вас. Да ли сте упознали неког цара или краља?
Градоначелник: (смијех) Прије неколико дана, упознао сам принца од Велса – Чарлса и знам једног цара који се презива Цар! (смијех)
Ивана: Уручујем Вам слику са промоције.
Градоначелник: Ово је сјајно! Да ја тебе нешто питам...
Ивана: Изволите.
Градоначелник: Ти си једна врло весела и комуникативна дјевојчица, како си то успела?
Ивана: Па...Не знам... Вјероватно постоји неки рођак у мојој породици на којег ја личим
Мирјана Божић: Желим да Вам кажем да се ученицима највише допао Ваш осмијех, па Вас молимо да га задржите.