Istorija nakita

 Nakit predstavlja bitan deo duhovne i materijalne kulture jednog naroda u cjelini, ispoljavajući dve svoje osnovne prirode: utilitarnu i religijsko-estetsku. Njegova utilitarnost ogleda se u tome, što predstavlja sastavni deo odjeće, sa određenom namjenom u odjevanju, ili kao statusni simbol u vojsci, porodici, kultu one ličnosti koja ga je nosila.

Srebro je kroz istoriju smatrano jednim od najlepših i najizdržljivijih tradicionalnih ukrasnih plemenitih metala. Sjaj i bjelina srebra vezuju se i za njegov latinski naziv - “argentum”, koji vodi poreklo od sanskrtske reči koja znači svetao. 

 
Iako se smatra da je srebro dobijano još u VII milenijumu p.n.e. na Bliskom Istoku, sigurno je da su . eksploatacijom mnogobrojnih rudnika u Nubijskoj pustinji dobijali srebro, kao da je i početkom III milenijuma p.n.e. proces eksploatacije srebra prilično rasprostranjen na Bliskom istoku i u Grčkoj.
Tako se u vreme pohoda Aleksandra Makedonskog desila jedna, za ono doba neobjašnjiva pojava. Ostvarujući pobedu za pobedom, godine 327 p.n.e. Grci su upali u Indiju. Činilo se da nije bilo te sile koja bi zaustavila strašnu armiju velikog vojskovodje. Međutim, među grčkim vojnicima pojavile su se “tajanstvene” želudačno-crevne bolesti. Iscrpljeni i onemoćali, vojnici su se vraćali kućama. Interesantno je bilo to što su komandanti grčke armije mnogo ređe oboljevali od redova. Naučnicima je trebalo dve hiljade godina da bi objasnili ovu pojavu: poenta je bila u tome što su vojnici pili vodu iz bokala od kalaja, a komandanti od srebra. 
Herodot, istoričar antičkog doba, navodi da je još u V veku p.n.e., persijski car Kir za vreme ratnih pohoda čuvao pijaću vodu u srebrnim “svetim” posudama.
U indijskim religioznim knjigama, takodje se mogu naći bilješke, o tome kako su dezinfikovali vodu, potapajući u nju rastopljeno srebro.
Na osnovu ovog kratkog istorijskog pregleda, može se zaključiti da su stari narodi vjerovali da srebro ima izuzetne osobine i da rastvoreno u vodi ubija bakterije. Ovo vjerovanje u dezinfekcionu ulogu srebra zadržalo se sve do današnjih dana - npr. običaj da se pri osvećivanju bunara baca u njih srebrni novac.
“Srebrenarstvo” je još u doba seobe Slovena dostiglo savršenstvo, možda i zbog toga što je tlo na kome su živeli bilo bogato srebrom, a za Slovene od Urala do Makedonije, bila je zajednička izrada nakita i predmeta od srebra u periodu od VII do XVII veka.

Srebro je najčešće korišćeno kroz istoriju, i to ne samo zbog svoje lepote i materijalne vrednosti, već i zbog natprirodnih moći, koje su mu pripisivane. Upravo iz tog razloga, srebrni predmeti, a prvenstveno srebrni nakit, našli su primenu u narodnoj medicini Timočke Krajine. Njihova uloga i zaštitna magijska moć, ogledaju se u neposrednoj vezi sa karakteristikama srebra: sjajem, belinom, čistoćom i čvrstinom, zbog čega mu se i pripisuje natprirodna snaga.
Kako srebro asocira na dan i kultnu čistoću mleka, i vezuje se za nebeska božanstva, samim tim postaje i magijski zaštitnik protiv nečistog i htonskog. To se može uočiti u obredima pri rođenju, svadbi i smrti, a posebno u narodnom lečenju.
 

Šta treba znati o nakitu

Nakit: uglavnom se smatra da ga nose samo pripadnice ljepšeg pola. Tačno je da ga one nose više, ali nosiće i muškarci lančić oko vrata (ili lanac, neki od njih), poneki prsten, minđušu... U svakom slučaju, za nakit (kao i za većinu stvari u životu) postoje pravila, takozvana kultura nakita. Evo šta bi bilo dobro da znate.

Nakit se poslednji stavlja, a prvi skida; obavezno se skida prije odlaska na spavanje i kupanja. Čuva se u kutijama obloženim finim, mekim materijama koje će ga čuvati od oštećenja.

Iako vas uljepšava, nakit se ne nosi prilikom odlaska u salone ljepote, jer može doći u kontakt sa hemikalijama koje će ga oštetiti. Ne nosi se ni na rekreaciju na plaži, pošto ga i znoj i kreme mogu oštetiti.

S vremena na vreme, nakit je obavezno očistiti i ispolirati. Za to se treba konsultovati sa stručnjakom.

Što se nošenja nakita tiče, poželjno je da nikada ne nosite istovremeno više komada nakita, bilo na vratu, na ruci ili na prstu - izgledaćete kao božićna jelka.

Na prstu se nosi po jedan prsten (eventualno može da se kombinuje s burmom, jednom kad do toga dođe). Treba pažljivo kombinovati boju i dizajn kako zlata, tako i ugrađenog kamenja.

Što se devojaka tiče, dobro je, ukoliko možete, u kutiji za nakit uvek imati bisernu ogrlicu i minđuše. To je klasika (čitaj: ne može da izađe iz mode), zbog jednostavnog i neupadljivog izgleda zahvalno je za kombinacije i uvek je elegantno.

Teško da ste sada u prilici za to, ali kad možete, dobro je uvek kupovati nakit sa pravim kamenjem (brilijantima, safirima, smaragdima, rubinima, u jeftinijoj varijanti cirkonima i poludragim kamenjem). Plastika i bižuterija može izgledati slatko (dobro urađena bižuterija može čak izgledati i elegantno), ali pravi nakit je, pa, pravi.

Uvek je dobro kupovati vredan nakit u radnjama - one su garant kvaliteta koji se može proveriti, pošto je svaki komad obilježen žigom proizvođača.

Nazad

Zanimljivosti