Posebno interesantni detalji vezuju se za natprirodne moći srebrnog nakita, kao jednog od glavnih elemenata kićenja: minđuše, grivne, prstenje, lančići, medaljoni, pafte i dr. Verujući da navedeni nakit štiti od uroka, nesreće, neprijatelja, opasnosti, a pre svega bolesti, pravljeni su amuleti od srebra sa profilaktičkom i apotropejskom moći, što objašnjava široku zastupljenost srebrnog prstenja.
Prstenje spada u primarne delove nakita, koji pored ukrasne imaju i magijsku ulogu. Uglavnom je ukrašavano kompozicijama magijsko-profilaktičkog karaktera sa ciljem da otklone svako zlo, a onom ko ih nosi da daju zdravlje. To se posebno odnosi na srebrni stolovat prsten, koji je nošen samo na dan venčanja, a onda skidan i čuvan u isceliteljske svrhe. Ako se ko od ukućana razboli, kroz stolovat prsten se sipa voda i pije se za brže ozdravljenje ili pak stavi na prst bolesnog verujući da će bolest tako stati.
Prstenje je bilo jedan od najpopularnijih tipova nakita upotrebljavanog u rimskom periodu. Nosili su ga, kao i danas, podjednako žene, muškarci i deca. Prema podacima nekih autora,
Rimljani su ga stavljali na bilo koji prst ili članak prsta. Pored svoje osnovne funkcije - ukrasa, prstenje, naročito zlatno, u doba republike predstavlja i znak dostojanstva ili je korišćeno u vidu vojničkih insignija.
