Izgleda veoma lako obezvažiti režisera Majkla Beja imajući na umu njegov Perl Harbor. To je komad neopjevanog smeća kakvo samo mnogo novca može da napravi. Naravno, svaka nacionalna kinematografjia ima svoje Kozare i Sutjeske i nije u tome problem. Perl Harbor je bio samo jedan suviše loš film, za razliku od recimo Armagedona. I Armagedon je patriotizam u svom najljigavijem obliku, ali je barem pošteno zabavan. Ostrvo je još jedan pošteno zabavan film. Majkl Bej zna rasporediti sve scene jurnjave i borbe na pristojnu i mudru udaljenost, a kao bonus dobijate scenu seksa i dozu komičnih predaha. Međutim, sa Ostrvom Bej zalazi na terene koji nikako nisu lakosvarljiva i bezopasna zabava. Ovdje imate klonove koje jedan grozno zli doktor drži daleko od saznavanja istine da zapravo služe za produženje života svojih veoma bogatih vlasnika. Svi klonovi žive u jednoj vrsti iluzije u kojoj su im dati identiteti njihovih vlasnika. Jedan uspije da pobjegne i nakon mnogo peripetija se suočava sa tim groznim zlim doktorom. Tada on doktoru kaže da je njegovo ja ja njegovog vlasnika, da je to njegov identitet. Sjajno. Identitet nije fiksiran, ispod njega se ne nalazi suština, to je jedna od najhrabrijih modernih misli. Ipak, u Ostrvu se ta misao ne uzima za ozbiljno. Tu je samo kao predmet sprdnje kao i jedna Pikasova slika koje se pojavljuje. U Ostrvu se navodno razobličava jedna iluzija da bi se uvela druga – iluzija da se ispod obmane nalazi nešto smisleno, neka istina za koju se vrijedi boriti. Ostrvo jasno razotkriva – sve te teorije zavjere i Matriksi i priče o pronalaženju onog istinitog su tu da klonove ovog puta zaista sačuvaju od razmišljanja o tome da oni zapravo vrijede po nekoliko miliona za svakog od svojih vlasnika. U Ostrvu imate sve – puno istine, puno hrabrosti, puno mudrosti, puno kvazi nezavisnih glumaca – samo nešto nema novca. Jedini bogataš je tu momak kome se slučajno posrećilo i koji nije pokvareni kapitalista. Naravno da čitanjem holivudksih blokbastera u neomarksističkom ključu obezvrjeđujete neomarksizam, a ne pomenuti blokbaster, ali ne smijemo se zavaravati. Ovako se ispiru mozgovi. Možda je ovo i radikalno razotkrivanje kapitalističkih mehanizama. Možda. Ipak, ono o ispiranju se čini vjerovatnije. Ovo je, nakon svega, film Majkla Beja. Bezopasna zabava, je li?
|
|
|
|
|
|
|