Srdjan
Todorovic
Branka
Katic
Bajram Severdzan
O Srdjanu Ziki Todorovicu se veoma malo zna tj. ako mu niste prijatelj.Ne daje intervjue i ne mota se mnogo po
medijima.Jedan poznati beogradski roker jednom prilikom ga je nazvao nedodirljivim sto je svojom delatnoscu na filmu i muzici i dokazao.Rodjen je u Beogradu 28.marta 1965.godine kao sin legendarnog glumca Bore Todorovica.Diplomirao je na fakultetu dramskih umjetnosti na odsjeku za glumu u
Beogradu osamdesetih godina.
Filmovi u kojima je glumio su:
,,Vec vidjeno,,
,,Kako je propao rock'n'roll,,
,,Mala,,
,,Mi nismo andjeli,,
,,Crni bombarder,,
,,Tri palme za dve bitange i ribicu,,
,,Rat uzivo,,
,,Apsolutnih sto,,
,,Mrtav ladan,,
Filmska publika jos pamti plavokosu buntovnicu iz domacih ostvarenja “Nije lako sa muskarcima”, “Mi nismo
andjeli”, “Bolji zivot”, “Policajac sa Petlovog brda”, “Slatko od snova”, “Bice bolje”... Potom je nestasko sazreo i pretvorio se u simpaticnu slobodoumnu tinejdzerku, kakva je bila u dramama “Tamna je noc” i “Ubistvo sa predumisljajem”. Medutim, nije se libila ni uloge Ciganke Ljubice u Kusturicinom filmu “Crna macka, beli macor”, a nedavno je sjajno odigrala i “Jagodu u supermarketu”. Zatim joj je pripala najlepsa uloga – rola majke u privatnom
zivotu. Na velika vrata se vraca filmom Milosa Radovica “Civilni zivot”, koji se ovih dana snima u Beogradu.
Da li si se zazelela filma i pozorisnih predstava?
Branka Katic: Da budem iskrena, vise sam snimala filmove od kako sam se preselila u London. Sa pozoristem je drugacija situacija. U Engleskoj sam igrala samo u jednoj predstavi i to na festivalu mladih pisaca u “Rojal kortu”. Trajalo je kratko, ali je bilo prelepo.
Znaci li to da te uskoro moћemo ocekivati i u domacim pozoristima?
Branka Katic: Otom – potom. Zelje postoje, ali sve je pitanje realizacije. Da bih igrala na nasoj sceni, potrebno je da ovde
zivim najmanje nekoliko meseci sa porodicom, a to je trenutno neizvodljivo. Mozda kada moj Lui malo poodraste.
Kao u Ljubica u Kusturicinom filmu “Crna macka, beli macor”
Kako se osecas u ulozi mame?
Branka Katic: Veoma sam ponosna, jer je to za mene nesto novo, a opet predivno. Sve
sto se desava njemu, za mene je ogromna stvar i sve dozivljavam krajnje dramaticno. Na primer, malo je falilo da pocetak snimanja pomerimo, jer je moj sin preko noci dobio visoku tempetaruru i postao veoma uznemiren. Rastrcala sam se po lekare, misleci da je u pitanju nesto veoma opasno. Srecom, njemu nicu zubi, pa je to bio glavni razlog cele frke. Sve se sredilo najbolje kako je moglo, pa nije uticalo na moj rad sa filmkom ekipom.
Kakav je lik koji tumacis u filmu “Civilni zivot”?
Branka Katic: Igram romanticnu mladu zenu Dusicu, sestru glavnog junaka, koja je susta suprotnost svog drcnog brata. Apoliticna je, vecno zaljubljena i ocekuje princa iz bajke, koji treba da je povede na neko idilicno mesto. U vreme bombardovanja Beograda, sa svoje terase neprekidno gleda u nebo, pozirajuci americkim pilotima. Kada njen brat obori jednog, Dusica se beskrajno zaljubljuje u neprijatelja i pronalazi svog buduceg. Mozda ovako isprican size filma deluje pomalo debilno, ali trudicu se da moj lik glumacki opravdam, a slicno ce biti sa svima u ekipi.
Sa Srdanom Zikom Todorovice u “Jagodi”
Kako je doslo do saradnje sa Milosem Radovicem?
Branka Katic: Ulogu nisam dobila sada, vec mi je ona ponudena pre cetiri godine. Scenario mi se odmah dopao i prihvatila sam da zaigram kod Milosa, ali se cekalo neko pravo vreme i adekvatni uslovi za realizaciju projekta. Hvala Bogu da smo ipak poceli sa snimanjem, a sve ostalo je sada u rukama ekipe i ovog vrsnog scenariste i reditelja.
Poznata si kao osoba koja nije naklonjena medijima. Da li se sada nesto kod tebe izmenilo?
Branka Katic: Nije, i dalje ne volim da dajem intervjue. Jednostavno nisam se odlucila za glumu da bih bila popularna i odgovarala na pitanje novinara, vec zato
sto volim da glumim. Uzasavam se da odgovaram na pitanja kao sto su: koliko volim svoga muza,
sta volim da jedem, kako se oblacim, koje mi je omiljeno doba dana i td. Dugo se bavim glumom i
sto sam dala intervjue dala sam, ali sada to cinim samo prilikom pocetka rada na novom projektu. Ko me voli kao glumicu – volece me i dalje, a ko me nije nikada gotivio, nece me nikada ni zavoleti, pa ne vidim razlog da zbog toga treba cesto da razgovaram sa novinarima i da se pojavljujem na naslovnim stranama. Sazrela sam i kao
zena i kao glumica.
Sa Nebojsom Glogovcem u filmu “Ubistvo sa predumisljajem”
Da li iz tog razloga ne dajes ni autograme, niti volis kada te prepoznaju na ulici?
Branka Katic: Ne, nimalo mi ne smeta kada me na ulici prepoznaju, kada mi se osmehnu ili pridu za autogram. Naravno, samo kada su u pitanju deca, njima ne odbijam autograme, ali ostalima umem da kazem da su matori i da je vreme za autograme proslo (smeh). Malisani mi cesto prilaze, a da i ne znaju kako se zovem, vec samo me prepoznaju kao glumicu. To mi je veoma simpaticno i takav vid popularnosti mi nimalo ne smeta.
Tvoj muz Dzilijen Farin je reditelj. Nameravas li da sa njim radis neki projekat?
Branka Katic: Nedavno sam zaigrala u njegovom filmu koji govori o zivotu cuvenog lorda Bajrona. Tumacila sam pesnikovu veliku ljubav, kontesu Guci. Uloga nije bila velika, ali je upecatljiva i veoma interesantna. Igrala sam u prelepim kostimima tog perioda, a bilo je bogami i nekoliko
skakljivih “nagih” scena. Srecom sve je ispalo kako treba i nadam se da ce i nasi gledaoci uskoro moci da vide ovaj dvodelni film.
Bajram Severdzan
"Dobro vece i dobro dosli, ja sam Bajram Severdzan", te novembarske veceri pozdravio me je i sacekao na autobuskoj stanici u Skoplju mrsavi, crnpurasti covek. Stigao sam kao ucesnik Prvog romskog festivala SOMNAKAJESKIRI ROTA. Veliki dogadjaj - velika slova. "Kolja, Kolja", odgovorih i prisetih se "Crne macke, belog macora" i glavne uloge koju je u tom Kusturicinom filmu igrao "moj domacin" u Skoplju. Ovakav docek, posle tridesetak godina (ono ranije uvek smo nocu i na brzinu putovali u Stavros, zaobilazeci makedonsku prestonicu) razbi mi momentalno "romske" predrasude: bio sam "vazan"!
Odseli smo i sest dana ziveli (svi ucesnici, i Romi i necigani) u prestiznom "Kontinentalu". Sest divnih dana, ne samo zbog sunca brzo prodje. Radis ono sto volis, gledas dobru selekciju, obezbedjeno sve - stvarno svetski Fest. Na svakom koraku - taxi. Cenkas se. Koliko denara, toliko, po kursu, dinara. Lako za preracunavanje, snalazenje, gledanje (to nam je domet) izloga, placanje... i taka na taka... Ke vi zboruvam da nas jos cene i vole i deka me to nije iznenadilo, ali mi bilo milo. Uporedjujuci dinar i denar (jedan prema jedan je preko evra, pa bas i nisam morao biti dobar matematicar) u stvari uporedjivao sam sebe i "nekog" Makedonca, da je na mom mestu. I nikako nisam uspevao da saznam i otkrijem sta bi to u Skoplju moglo biti tako jeftinije ili senzacionalno skuplje nego ovde.
Ali me je Skoplje osvojilo "dok trepnes": o svemu i sa svima sam se ispricao na brzinu i natenane, o prijateljstvu ponajvise... A Festival k’o svako takmicenje na kome je vazno ucestvovati. Kultura, filmovi, reportaze, promocije (ne unapredjenja), diskusije, poznanstva, posete, intervjui, medijska kolegijalna paznja i, sto da ne, "da se bude primecen i vidjen"...
Svetski poznati Romi (Rahim Burhan, Judzin Caplin, moj domacin Kolja) Romska nacionalna televizija BTR (odgovorni g. Zoran Dimov), drzavna TV, i filmovi o Romima: americki, britanski, francuski, nemacki, poljski, ceski, slovacki, bugarski, madjarski, srpski, makedonski - sve tu, na dohvat. I na uvid. I za ucenje (bar za mene, "boraniju" i dobitnika srebrne i zlatne povelje, ranije, na somborskom INTERFER-u, ali za radijske price... Dakle televizijski filmovi i reportaze pred nosom (Skoplje na dlanu, takodje) - sta ces vise!?
E pa, bas hocu. I dogodine. Javite mi se sa idejom o ciganskoj prici. Sponzori dobrodosli. Nagrade? Videcemo, ne mora, al’ nije lose. Prakticno jedna od glavnih je boravak u Skoplju. "Makedonsko devojce - kitka sarena..." da li ima na ovoj beli svet poubavo devojce od Makedonce"!?
Dosta je za Danas. Pozdravljam devojce M..., Kolju, g. Dimova, Rome koje sam upoznao u Skoplju.
Povratak