Za 11 godina koliko se bavi glumom, Nebojsa Glogovac je odigrao 20-ak zapazenih uloga. U pozoristu ga pamtimo iz veoma gledanih predstava “Bure baruta”, “U potpalublju”, “Tamna je noc”, “Zlatno runo”... Spisak uspesno odigranih filmskih likova jos je duzi - “Ubistvo s predumisljajem”, “Do koske”, “Bure baruta”, “Nebeska udica”, “Boomerang”, “Normalni ljudi”, “Munje”. Publika ga voli, kolege ga cene. I pored toga, uspeh ga nije promenio. Sta je to sto Nebojsu Glogovca izdvaja od drugih 
Evo sta on o tome kaze.......

Nebojsa Glogovac: Cini mi se da je to stvar vaspitanja, onoga sto si prosao u zivotu, video kako se ljudi okliznu i na sta padaju, pa onda znas koje su to opasnosti koje vrebaju kada te slava “dohvati”. Sve su to vec ispricane price, ali se ljudi povedu, iako su svesni opasnosti. Secam se trenutka u liftu Centra “Sava”, nakon premijere “Ubistva s predumisljajem”. Spremamo se da izademo pred 4.000 odusevljenih ljudi, a ja sve vreme ponavljam u sebi “Ovo ne sme da te uzme! To je ta opasnost!” 

Vazite za coveka sa stavom, za nekoga ko nikada nije imao problem da kaze ono sto misli. Da li vam to prija..

Nebojsa Glogovac: To sam ja i prija mi sto ljudi to vide. Kako i zasto ne znam, ali negde u meni zaista postoji otpor prema lakoj prodaji svog bica i stava, otpor prema prevelikoj “savitljivosti”, prema prevelikom oportunizmu, mada ima prilican broj onih, cak i starijih koji mi kazu: “Pa cekaj malo, moras malo da igras, moras malo ovo ili ono, nije to bas tako strasno!” E, to “malo ovo ili ono” odvede ljude predaleko. Necu da kazem, naravno, da se i ja, kao i svi, nisam barem malo prodao. Jesam, sigurno sam za pare radio stvari zbog kojih moja dusa nije bila presrecna. Zivot je takav, ali sam se barem trudio da toga bude sto manje. 

Sa Brankom Katic u “Ubistvu s predumisljajem” 
Da li takav stav ima cenu koju glumac placa u karijeri? 

 Nebojsa Glogovac: Poceo sam da se bavim ovim poslom kada je bilo najgore i najteze, i za film i za ljude i za goli zivot, u Milosevicevih 10 godina kada je bilo potrebno naci sto hiljada sponzora da bi se naparbicilo za neki filmic, u vreme kada se radilo pomocu stapa i kanapa. Ali, bez obzira i na to i na moj stav, imao sam dosta pravih prilika, velikih glavnih uloga. Cini mi se da je onda bilo vredno cuvati takve stvari u sebi, upravo zbog onih koji pristaju na te neke “sitne” ustupke, da bi videli nekoga ko se ne lomi tek tako. Takvi ljudi su nam cesto reper. Pri tom ne mislim na sebe, nego na svoje uzore. 
 Posle politickog angazmana vratili ste se svom poslu. Vecina ih je, medutim, svoje angazovanje naplatila? 
Nebojsa Glogovac: Kako da vam kazem… Ne volim kad se nema hrabrosti. Elementarna ljudska hrabrost nije nikakvo herojsko delo. Meni je zanimljivo kako su ljudi sada, posle svega, za tili cas postali mali. Kako su se brzo srozali. Taj brzi pad kod ljudi mi je zaista neverovatan. To je ono sto ih pretvara u stado i zbog cega mi je najvise zao ljudi. 

Posle duzeg vremena, pred vama su sada dva nova projekta? 

Nebojsa Glogovac: Ocekuje me snimanje novog filma Rade Andrica “120 sa 80”. Ista je ekipa kao u “Munjama”, isti producent, Zoran Cvijanovic i ostali i bice to nesto veoma zanimljivo. Takode, spremam i ulogu u “Molijeru” Dusana Jovanovica u Jugoslovenskom dramskom pozoristu. 

Cesto kazete da vrhunski cin glume u vama izaziva strahopostovanje, a jednom ste rekli da vas je fascinirao ruski glumac koji je, igrajuci Miskina u “Idiotu”, zavrsio u ludnici... 

Nebojsa Glogovac: Da. To je kada hoces da stvar pogledas apsolutno, pa se pitas: “Sta ja radim ovde, gde mi idemo sada, kuda to vodi, sta je cilj?” Glumac treba da se pretvori u nekoga i da docara desavanje koje kazuje nesto. Kada preuzmem lik, onda vise nemam nikakve veze sa Nebojsom Glogovcem, vec postajem taj neko. To je kompletan posao, to je tek zavrsen posao se pretvoris u njega, kada zaista nemas u glavi neki spajz koji ce da ti kaze: E, ti si ipak Nebojsa, onaj odande, iz Trebinja i Panceva ili tako nesto. U toj prici nema vracanja nazad. U mojoj glavi to je mit, nesto sto je jako tesko dostici ili skoro nikad. Ali kao uzor, kao daleki cilj je vrlo korisno. To je jedna visoko pokad stavljena letvica preko koje moras jos viљe da skocis da bi je preskocio. 

Ali, gde je onda ona linija svesti na kojoj se zavesa spusta i kako se vratiti iza nje? 

Nebojsa Glogovac: Zavesa se spusti svake veceri i svi ti glumci odu svojim kucama, svojim problemima i veseljima, svom obicnom zivotu. To se dogada svaki dan. Ali je mnogo rede da se pretvaranje – stvarno dogodi.
                                             Povratak