Kao sto smo u nekoliko navrata imali prilike da u medijima cujemo od Milorada Milinkovica, scenariste i reditelja ove crne komedije, njegov film nije ostvarenje koje podseca na Hickokov izlet u sferu komedije "Nevolje sa Harijem", vec se njime inspirise i na njega nadovezuje, dajuci mu ne lokalnu notu, nego orkestraciju. Tome se moze dodati i kuriozitet da smo na taj nacin dobili izuzetno uspeo primer jednog postupka koji je obelezio pocetak srpske dramske knjizevnosti, kada je Joakim Vujic pisao "posrbe" komada Nestroja i Kocebua.
Ali, ako je "vo vremja ono" pisac Hansa ili Zana "posrbljavao" u Jocu, Milinkovic se ne bavi pretakanjem vina od stranih sorti grozdja u domace flase, nego destilat berbe domaceg porekla toci u flase samo po izgledu stranog dizajna. To je, jasno, mnogo teze, posto oblik ambalaze samo u svesti konzumenta utice na osecaj na nepcima. Dakle gledajuci "Mrtav ‘ladan" gledamo savremen domaci film koji ne porice da ima svojtu preko granice, ali se ne trudi da se lazno predstavlja kao strani proizvod niti svoj smisao vidi u trudu da lici na nesto takvo.
Utoliko pre dozivljavamo prvi par glavnih junaka (Jezdic i Todorovic) kao likove stvorene potpuno u duhu mesta i vremena, i simpatisemo sa njihovim trudom da vozom od Beograda do Vrsca, bez novca za normalan transport, prebace telo svog pokojnog dede, maskiranog u toboze zivog putnika. Drugi par glavnih junaka na prvi pogled sluzi kao zamajac nedacama koje proizlaze iz peripetija sa dedinim lesom, koji ce biti bacan iz voza, trpan u hladnjacu i vozan po prirodi. Kako po prirodi stvari atraktivnost avantura sa lesom bude jenjavala, taj par, koji cine diler narkotika i prepametna cerkica jedne od njegovih musterija (Djuricko i Manic), preusmerice tok radnje u smeru ljubavne price prozete komikom.
"Mrtav ‘ladan" je po nacinu pripovedanja, po izboru trenutaka kojim se otvara jedna sekvenca ili po pitanju jezika kojim likovi govore kao i, pre svega, po smislu za humor, film toliko urbanog duha da se momenti kada radnja stigne na selo cine kao pad u provaliju. S druge strane, "Mrtav ‘ladan" je svedocanstvo o osobenjackom polozaju domace kinematografije, gde, mimo sveta, dilera droge mozemo da tretiramo kao junaka. Ipak, ta neujednacnost tretmana likova, predugacka radnja, moralna ambivalentnost spram pitanja dilera i izvesna prekoracenja uspostavljene unutarfilmske granice verovatnoce ne umanjuju vrline ovog filma. Scenario sa vise duhovitim nego smesnim dijalozima, sled obrta, doslednost humoristickog prosedea i gluma pomenutih protagonista, kao i ocaravajuca mala Tara Manic i veoma sugestivna Sonja Kolacaric cine "Mrtav ‘ladan" zivom zabavom
|
|
|
|
|
|
|