Rezija:Ljubisa Samardzic
Scenario: Srdan Koljevic, Рorde Milosavljevic 
Muzika: Vlatko Stefanovski 
Scenografija: Vladislav Lazic 
Kostimografija: Jasmina Sanader  
Trajanje: 95 minuta
Kratak sadrzaj: Film prica o nekim ljudima u Srbiji koji treba da se suoce sa posledicama rata. Vecina njih jos ne treba da idu u vojsku, ali moraju da zive izmedu rusevina bombi koje padaju skoro svakodnevno. Iako je moto prezivljavanje tih dana, oni teze da zive sto je moguce normalnije i da prkose ruznoj strani rata - izgleda da svaki od njih ima neku svoju. Jednog dana nekome padne na um da napravi kosarkaski kos. Mada je ideja u pocetku prihvacena kao suluda u takva vremena, uskoro sva omladina pa i stariji svet - roditelji i drugi posmatraci stvari koje se odigravaju na ulicama - kao i suparnicka ulicna banda bivaju privuceni idejom. 

Izvodi iz medija: 
Rediteljski prvenac Ljubise Samardzica "Nebeska udica" ("Sky Hook") prikazan jena prestiznom Berlinskom filmskom festivalu. Samardzic veruje da film cija se radnja odvija medu mladim ljudima u jednom novobeogradskom bloku tokom NATO bombardovanja nikoga nece ostaviti ravnodusnim.

Evo sta o tome kaze Ljubisa Samardzic:
Kljucno ohrabrenje uputio mu je Branko Bauer ("posle projekcije ostao prikovan za stolicu"). Ulogom u "Prekobrojnoj" ovom reditelju duguje, kako kaze, ulazak na velika vrata u svet filma. Bauerov nacin rada sa glumcima, njegova mekoca u pletenju price, bila je Samardziceva zvezda vodilja u reziji.

Kako su na vas film odreagovali selektori u Berlinu?

Ljubisa Samardzic: Nisam ni slutio da ce moja poznanica, inace veoma vazna osoba oficijelnog programa festivala, Margaret fon Siler, posle prve projekcije skociti i reci "divan film". Po njenoj reakciji i egzaltaciji znao sam da sam vec u oficijelnom programu festivala "Panorama", u kojem je prikazano i "Ubistvo s predumisljajem". Film se dopao i selektoru takmicarskog programa, a gledao ga je licno i direktor Berlinala Moric de Hadeln. "Nebeska udica" je prvi srpski film koji posle toliko godina ucestvuje u takmicarskom delu programa uz velika imena kao sto su Vim Venders i Ken Louc!

Sta je bila kljucna preporuka za Berlin?

- Iskrenost filma. Spreman pod bombama, sniman sedam dana po prestanku bombardovanja, raden u neponovljivoj atmosferi prijateljstva jer je veliki deo ekipe znao razloge mojoj prvoj reziji. Pomogli su i meni i njihovom drugu, mom sinu Gagi sa kojim su radili sve prethodne filmove.
Ne okrecem se za lajavim psima

- Gorcin Stojanovic, koji je u vasoj kuci snimio dva filma izjavio je da sa vama vise nikada ne bi radio. Najavili ste da cete otvoriti temu odnosa prema poslu mladih kolega - glumaca i reditelja?

- U ovom izuzetno znacajnom casu nase produkcije mislim da nije vreme da govorim o ruznom. Ako bih se okretao za lajavim psima, ne bih dosao ni do ovog filma. Pogled prema Berlinu je sada nas imperativ i preokupacija jer mi iz ove "okuzene" zemlje zelimo da se predstavimo na jedan moderan nacin, sa stilom kakav je nasa kuca godinama gradila.

- Zagreb, gde ste radili postprodukciju, za vas je cini se vise od biznisa i potencijalnog trzista? Nisu vas zaboravili? Upamceni ste kao neko ko se sa kolegama s one strane nije javno i uz niske udarce dopisivao? Ipak "procurelo" je da ste uputili jedno "ostro" pismo glumcu i gradonacelniku Borisu Buzancicu?

- Zagreb je znacajna deonica mog glumackog puta. Prvu ulogu ostvario sam u filmu "Igre na skelama", usledio je Vice iz "Lita vilovita", Macak iz "Hamleta u Mrdusi Donjoj"... sve do Crnog Roka u antologijskoj seriji "Kuda idu divlje svinje". Normalno je bilo da tragamo za najboljim uslovima u kojima bismo sa malo para ostvarili ono sto smo zamislili. U Zagrebu sam nasao izuzetan tonski dolbi digitalni Gama studio i laboratoriju Jadran filma. I eto, priblizio nas je zajednicki interes. Ovo je prvi film koji predstavlja neku vrstu koprodukcije.

- Bata Zivojinovic i vi bili ste sinonimi naseg posleratnog filma, ali i veliki "rivali"? Zasto je on odbio ulogu u vasem filmu?

- Pitajte Batu! Milena (Dravic) i Neda (Arneric) su napravile zaista divne kreacije!

- Birajuci kompozitora dvoumili ste se izmedu Gorana Bregovica i Vlatka Stefanovskog i odlucili za Stefanovskog?

- Goran se vinuo u nebesa, a paznju sam zaustavio na jednom od najboljih gitarista sveta, Vlatku. Napisao je muziku kakvu sam zeleo: ona je unela lepotu i dodatnu snagu u film.

- Rezirali ste iz licnog revolta, ali i iziritirani pogresnim potezima diplomatije koja je "uz vise umeca i sarma sve mogla izbeci". Retko reagujete na drustvenu zbilju. Ne inspirise vas? Krajem osamdesetih bili ste angazovani kao delegat u Skupstini...

- Ne bih zeleo da budem patetican, ali za moju prvu reziju krive su suze. Da suze! U trenutku kada smo u porodici odahnuli, da nam je sin savladao akutnu leukemiju, pocelo je bombardovanje. Kako je svakim danom eskaliralo i bivalo sve surovije i zesce, bez ikakvog smisla, mom sinu, ocu dvoje male dece, povratila se bolest. Stres je ucinio svoje. Ovaj film nije nista drugo nego moj krik protiv onih koji u diplomatiji moje zemlje, ali i Zapada, nisu nasli toliko potrebnu civilizacijsku upornost, pamet, razum i viziju. Suza se ne stidim! U film je najvise verovao moj sin Gaga. Vizionarski je predskazivao uspeh u Berlinu. 

Jos da napomenem da je ovaj film apsolutni  pobednik  zavrsenog filmskog festivala u Herceg Novom. Specijalna nagrada "Milan Zmukic" dodeljena je reditelju Ljubisi Samardzicu za ovaj film.

                                              Povratak