Zanr: Socijalna drama 
Rezija: Ratiborka Ceramilac - Duda 
Scenario: Mirjana Lazic 
Montaza: Vera Jocic
Kratak sadrzaj: Maja Mandzuka, mlada glumica kojoj je ovo prva i glavna uloga na filmu u "Virtuelnoj stvarnosti" igra petnaestogodisnju devojcicu Senku, iz bogate porodice koju roditelji upisuju u elitnu skolu gde ona upoznaje narko dilera (Nikola Djuricko) u koga se zaljubljuje i tako ulazi u njoj do tada nepoznati svet. Senka je mlada i neiskusna devojcica koja i svog najboljeg prijatelja (Lazar Jokic) uvlaci u narkomaniju. Ona cak poseduje svog licnog telohranitelja, nema dovoljno slobode, ne razgovara sa majkom o svojim problemima, verovatno zato bezi u drogu. Film je izuzetno vazan zato sto govori o temi koja je nedovoljno ozbiljno shvacena. 

Izvodi iz medija: 
U vremenu politizacije, stranackih sukoba, nedostatka morala, nemastine, zaboravljen je problem narkomanije koji po mnogobrojnim statistikama i u nasoj zemlji uzima sve vise maha. Smatra se da se droga desava nekom drugom, da ona pripada "virtuelnom svetu". Narkomanija je nazalost realna i jos uvek tabu tema. Cesto se govori da je to kriza unutar porodice. Odgovornost zdravstva, prosvete i drustva u celini precutkuje se dok sve vise mladih ljudi postaje zrtva marihuane, kokaina, ekstazija, sedativa.
Nedavno zavrsen igrani film "Virtuelna stvarnost" (Produkcija RTS) po scenariju Mirjane Lazic otvara ovu temu pokusavajuci da, po recima rediteljke Dude Ceramilac, ukaze mladima, da ako krenu putem droge nemaju izlaza.
"Droga do te mere unistava psihu i mozak da je nemoguce izvuci se. Nemas apsolutno nikoga da ti pomogne jer si odbacen od drustva. Nazalost, nisam videla nijedan pokusaj da se taj problem resi. Ljudi iz straha odbijaju da prihvate sve ono sto im je nepoznato, a droga spada u tu kategoriju. Porodice narkomana kao i celo drustvo reaguju na isti nacin - nece da priznaju. Govorim iz svog tragicnog iskustva jer sam izgubila cerku koja je svoj nervni sistem marihuanom, bensedinima i apaurinima potpuno upropastila. Skupo me je kostalo sto nisam zelela da priznam da je moje dete uzivalac narkotika. Smatrala sam da je to nesto sto ce proci samo od sebe. Zato je vazno da se film gleda na pravi nacin i da se shvati sta je kraj svega. Sve sto sam prikazala u filmu je uradjeno na osnovu mog iskustva.
Droga se desavala i onda kada su porodice dobro zivele ali ni tada ljudi nisu zeleli da o tome vode racuna", objasnila je Duda Ceramilac.
Hipi pokret je propagirao drogu kao sredstvo oslobadjanja duha i tela, obavezan "rekvizit" tehno i rejv zurki su "tabletice", stimulansi dobrog raspolozenja. Iako u biografijama rok i pop zvezda nalazimo da su tragicno preminuli usled prekomerne doze heroina, droga ostaje trend i trgovina?
- Droga jeste trend jer ako vi treba nesto da kupite taj ko vam to prodaje treba da zaradi i samim tim pravi pricu o trendu. Mladi ljudi nemajuci izlaza, jer ih mi kao pojedinci, porodica i drustvo, upucujemo na pogresne pravce, kada odu na jednu tehno zurku gde je sve popularizovano i spotovski pripremljeno, moraju da uzmu to sto im se nudi, da ne bi ispali razliciti. Problem narkomanije ne moze da se resi jednim filmom, pozorisnom predstavom, clankom... vec zalaganjem citavog drustvenog sistema. Poteskoca je sto se kod nas u osnovnim skolama problem droge ne plasira na adekvatan nacin, medicinske ustanove takodje ne reaguju onako kako bi trebalo - dodaje Duda Ceramilac.
Evo sta je izjavila Maja Mandzuka:,,Da li ce neko poceti da uzima drogu ili ne, zavisi i od njegove sopstvene licnosti, jacine karaktera", smatra Maja Mandzuka, maturantkinja Cetrnaeste beogradske gimnazije, koja je za vreme NATO bombardovanja dala nekoliko intervjua za americku stanicu CNN, koji su izazvali brojne reakcije javnosti, sto do sada domaci mediji nisu zabelezili: "Emisija je emitovana uzivo iz Atlante, mene su kontaktirali preko telefona zato sto nije radio satelit. Govorila sam na temu `Zrtve rata i zivot tinejdzera kod nas'. U emisiji su ucestvovale i tri Albanke iz Makedonije (zive u Njujorku). Iako sam osetila mrznju u glasu svoje sagovornice, uvek sam joj se obracala sa `Draga moja Albanko', sto ih je iznenadilo. Pokusala sam da kazem nesto sto ljudi tamo zaista nisu znali.
Rekla sam da je meni zao i albanskih i srpskih izbeglica, da je vazna ljudska dimenzija odnosa, a ne nacionalnost ili pripadnost, da smo mi takodje ovde ljudi. Spomenila sam i Teslu i druge nase znacajne izbeglice. Bilo mi je drago da govorim za svoju zemlju u jednom pozitivnom svetlu"
 
                                            Povratak