Nepravda je ispravljena – zahvaljujući intenzivnom korišćenju kompjuterske tehnike, jedan on najpoznatijih superheroja konačno se našao na velikom platnu

Superheroji su uvek bili popularan predložak za filmove, ali dok su se Supermen i Betmen odavno našli na velikom platnu, jednako popularni Spajdermen je morao da se zadovolji starom TV-serijom i sa nekoliko ciklusa crtanih filmova. Ova nepravda je konačno ispravljena na najlepši mogući način – filmom Spider-Man Sema Rejmija (Sam Raimi).

Kao kod većine prvih filmova o nekom superheroju (a „Spider-Man” jeste prvi film, jer se planira trilogija) i ovaj prati takozvanu „genesis” priču tj. govori o tome kako običan mladić postaje superheroj. Ljubiteljima stripa sigurno je poznata ova priča, ali za sve koji će tek nakon što pogledaju film postati obožavaoci Spajdermena evo par reči o radnji filma.

Prilikom posete univerzitetskoj laboratoriji, studenta Pitera Parkera ujeda genetski promenjeni super-pauk. Nedugo zatim Piter otkriva da su se paukove sposobnosti prenele na njega – snaga i okretnost mu se višestruko povećavaju, a čula mu postaju natprirodno izoštrena. Piter skriva ove promene od svoje jedine familje ujne Mej i ujaka Bena, od najboljeg druga Harija Ozborna i Meri Džejn Votson, devojke koju voli. On prvo pokušava da iskoristi svoje novostečene moći za ličnu dobit, ali nakon nesreće u kojoj njegov ujak Ben gubi život, Piter odlučuje da se vine izned ulica Njujorka i započne borbu protiv zločina. Iako obični kriminalci nisu dorasli Spajdermenu, Piter veoma brzo dobija dostojnog protivnika. Harijev otac, industrijski magnat Norman Ozborn odlučuje da na sebi isproba formulu za povećavanje snage i inteligencije, ali ga greška u eksperimentu tera u ludilo i on postaje Zeleni Goblin – Superzlikovac koga može da zaustavi samo Spejdermen.

Režiser Sem Rejmi je od malena obožavalac Spajdermena kojeg su davne 1962. godine za račun izdavača stripova „Marvel Comics” stvorili Sten Li (Stan Lee) i Stiv Ditko (Steve Ditko). Rejmi je pri ekranizaciji svog omiljenog stripa želeo da bude što verniji literarnom predlošku i pažljivo se držao istorije Spajdermena koja je razvijana u poslednjih četrdeset godina. To je značilo obilje specijalnih efekata i impresivnu glumačku postavu koju predvode Tobi Megvajer (Tobey Maguire) kao Piter Parker, Vilem Defo (Willem Dafoe) kao Norman Ozborn i Kirsten Danst (Kirsten Dunst) kao Meri Džejn. Čak i da Rejmi nije toliki poklonik ovog stripa, ništa nije moglo da krene naopako jer je sam Sten Li izvršni producent „Spider-Mana”.

Rad na specijalnim efektima poveren je studiju „Sony Pictures Imageworks” koji su stvorili preko 500 kadrova sa specijalnim efektima. Za razliku od većine superheroja koji izgledaju snažno i mišićavo, Spajdermenova glavna odlika su njegova okretnost i impresivne akrobacije, ali većina njih se jednostavno kosi sa ljudskom fizionomijom. Zato je pre samog snimanja određen veliki broj scena u kojima će, umesto Tobija Megvajera ili kaskadera, u kadru biti kompjuterski generisani Spajdermen. Činjenica da ovom superheroju maska prekriva celo lice bila je mač sa dve oštrice. S jedne strane nije bilo potrebe da se pravi lice za kompjuterski generisani lik, što je dug i mukotrpan proces. S druge strane, pošto je lice potpuno prekriveno – njegovo držanje je jedini odraz raspoloženja. Zato je tim stručnjaka za specijalne efekte posvetio posebnu pažnju govoru tela kompjuterski generisanog spajdermena. Ipak, Megvajer nije sedeo skrštenih ruku dok se njegov virtuelni dvojnik znojio praveći akrobacije – njegovi pokreti, unošeni motion captureom bili su predložak na osnovu kog je kompjuterski Spajdermen „naučio” da hoda.