Džoli je prvi put postala svesna svetske
humanitarne krize dok je snimala Tomb Rajder u siromašnoj i punoj mina Kambodži.
Po rečima Džoli, „Otkrila sam šta se stvarno dešava u svetu... Kambodža mi je
stvarno otvorila oči.“ Duboko pogođena ovim iskustvom, ona se najzad obratila
UNHCR za više informacija o međunarodno problematičnim mestima. U narednim
mesecima pristala je da poseti različite izbegličke kampove širom sveta da nauči
više o situaciji i uslovima u tim oblastima. Februara 2001, otišla je na prvu
terensku posetu, na 18-dnevnoj misiji u Sijera Leone i Tanzaniju; kasnije je
bila šokirana onim čega je bila svedok. U dolazećim mesecima vratila se u
Kambodžu na dve nedelje a nakon toga je posetila Afganistanske izbeglice u
Pakistanu gde je poklonila milion dolara za izbeglice u odzivu za svetsku UNHCR
hitnu molbu. Insistirala je u pokrivanju svih troškova koji su bili u vezi sa
njenom misijom i delila je iste osnovne uslove rada i života kao UNHCR terenski
kadar na svim svojim posetama. Impresionirani njenim interesovanjem i predanosti
za to, UNHCR ju je imenovao za Ambasadora dobre volje 27. avgusta 2001. u UNHCR
sedištu u Ženevi, uprkos upozorenjima da će njena kontroverzna javna slika možda
pustiti negativno svetlo na UN. Na konferenciji za novinare Džoli je objasnila
njene motive priključivanja izbegličkoj ustanovi:
Tokom prve tri godine kao Ambasador dobre volje, Džolijeva je usredsredila svoje napore na misijama na terenu, posećujući izbeglice i interno raseljene osobe širom sveta. Upitana šta želi da ispuni, navela je, “Svest o nezgodnom stanju ovih ljudi. Mislim da bi oni trebalo biti pohvaljeni za ono sto su preživeli, a ne da ih gledaju sa visine.” 2002. Džoli je posetila Tam Hin izbeglički kamp na Tajlandu i kolumbijske izbeglice u Ekvadoru da bolje uvidi “Najozbiljnije krize Zapadne Hemisfere”. Ona i SAD državna sekretarica Kolin Pauel su otvorile događaj da proslave Svetski dan izbeglica 2002. 20. juna u Vašingtonu. Džoli je zatim išla u različite UNHCR objekte na Kosovu i Metohiji i platila posetu u Kakuma izbegličkom kampu u Keniji sa izbeglicama uglavnom iz Sudana. UNHCR-ov predstavnik iz Kenije, Džordž Okot-Obo, je pohvalio njeno “prisustvo, samo da donese neku radost u svakako težak život ovih ljudi ovde”. Ona je takođe posetila angolske izbeglice dok je snimala film Beyond Borders u Namibiji.
Godine 2003, Andželina Džoli se uputila na šestodnevnu misiju u Tanzaniju gde je putovala do zapadnih graničnih kampova, gde je ugostila izbeglice iz Konga i platila nedelju dana dugu posetu severnoj Šri Lanci, gde je videla posleratne uslove. Andželina ponovo prisustvuje Svetskom danu izbeglica 20. juna u Vašingtonu, a kasnije se odlučuje za četvorodnevnu misiju u Rusiji gde je otputovala u Severni Kakvaz da sagleda i nauči sve aspekte UNHCR-ovog delovanja u ovom regionu. U isto vreme sa puštanjem njenog filma Beyond Borders u oktobru 2003. izdala je Notes from My Travels, kolekciju novinarskih zapisa koje je sakupljala na ranijim misijama na terenu (2001-2002). Svi prihodi od knjige su otišli za UNHCR. Za vreme privatnog dolaska u Jordan, decembera 2003, zamolila je da poseti kamp Ruwaished u zabačenoj istočnoj pustinji u Jordanu, 70 km od iračke granice. Kamp prima nekih 800 ljudi koji su pobegli iz Iraka za vreme inavazije SAD-a a kasnije tog meseca posetila je sudanske izbeglice blizu egipatskog glavnog grada Kaira.
Na njenom prvom UNHCR putovanju unutar SAD-a, Džoli je bila u Arizoni 2004, posećujući tragače sprečene azilom u tri ustanove i Southwest Key Program, ustanovu za decu bez roditelja u Finiksu. Dok se humanitarna situacija u Sudanu pogoršavala, doletela je u Čad juna 2004, i platila je posetu pograničnih krajeva i kampova za raseljena lica koje su pobegle od borbi u zapadnoj Sudanskoj Darfur regiji. Četiri meseca kasnije se vratila u region, ovog puta je otišla direktno u Zapadni Darfur da sazna sve o situaciji hiljadu izbeglica. Naglasila je potrebu za sigurnošću i pristupu seoskim kućama tih raseljenih lica na konferenciji za štampu u glavnom gradu Sudana, Kartumu. 18. juna 2004. ona i američka državna sekretarica Kolin Pauel su se ponovo sastale u da pokrenu trodnevna događanja Svetskog dana za izbeglice. Takođe u 2004. Džoli je posetila Afganistanske izbeglice na Tajlandu i privatno bila u Libanu za vreme Božićnih praznika u poseti UNHCR-ovoj regionalnoj ustanovi u Bejrutu, kao i neke mlade izbeglice i bolesnike koji boluju od raka u glavnom gradu Libana.
Sa povećanjem iskustva, Džoli se više angažovala u promociji humanitarnih slučajeva na političkom nivou. Od 2005. prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, obaveštavajući razvijanje Council of Business Leaders sa UNHCR-ovim izaslanikom i visokim komesarom, Vendi Kamberlin 2005, i učestvuje u grupnoj diskusiji „Human Rights: Reduced to Charity?“ 2006. Džolijeva takođe počinje da lobira za humanitarne interese u Vašingtonu gde se sastajala sa kongresmenima i senatorima najmanje 20 puta od 2003. Objasnila je za Forbs:
Između ostalog, težila je za The Unaccompanied Alien Child Protection Act u delovanju njene prošle posete ustanovama za traženje azila u Arizoni. 8. marta 2005 Džolijeva uzima udeo u National Press Club u Vašingtonu, gde je promovisala program i podršku i proglasila fondaciju za „National Center for Refugee and Immigrant Children“, organizaciju koja obezbeđuje besplatnu legalnu pomoć za decu sa azilom bez legalnih dokumenata gde je Džoli lično dala donaciju od 500.000 američkih dolara za prve dve godine. The Unaccompanied Alien Child Protection Act je najzad usvojen decembra 2005. Džoli je takođe dala novčanu pomož, za 70 miliona ranjene dece u Trećem svetu, za šta je pohvaljena od predsednika Buša novembra 2005, ali do sada još nisu dozvoljena novčana sredstva.U dopuni njenog političkog učešća, Džoli je počela da koristi javne interese da promoviše humanitarne razloge kroz masovne medije. Maja 2005. Džoli je snimala MTV specijal, „Dnevnik Andželine Džoli i dr. Džefrija Saša iz Afrike“, oslikavajući nju i poznatog ekonomistu Dr. Džefrija Saša na njihovom putovanju za Sauri, zabačenoj grupi sela u zapadnoj Keniji. Tamo, Sašin tim Ujedinjenog narodnog milenijumskog projekta je radio sa lokalnim ljudim da okončaju siromaštvo, glad i bolesti. Septembra 2005. Džoli je imenovana za novog predstavnika linije odeže Sv. Džon počevši u proleće 2006. Nagodba uključuje da bude vođa humanitarnih ljudi, Džoli će se fokusirati na dečije probleme i razloge. 24. oktobra 2005. Džoli prisustvije WWО, gde se zalaže da postane partner sa WWO koji će lečiti decu u Etiopiji koja su siročići i zaraženi AIDS i koja su HIV pozitivna. Ona takođe objavljuje njene planove da podrži WWO pedijatrijsku HIV/AIDS kliniku u Adis Ababi i zalaže se za početnu potvrdu. Septembra 2006. Džoli otvara „fondaciju Džoli/Pit“ koja je dala inicijalnu fondaciju Global Action for Children i Doctors Without Borders od po 1 milion dolara svako.
Džoli je posetila kampove u Pakistanu koji sadrže afganistanske izbeglice, maja 2005 i ona se takođe upoznaje sa pakistanskim predsednikom Pervez Mušarafom i premijerom Šaukat Azizom. Vratila se u Pakistan sa Bred Pitom za vreme Dana zahvalnosti da uvidi posledice udara Kašmir zemljotresa 8. oktobra. Sreli su dosta žrtava zemljotresa kao i predsednika Mušarafa. 2006. Džoli i Pit lete za Haiti i posećuju školu osnovanu od Yéle Haďti, humanitarne fondacije koju je osnovao haićanski hip hop muzičar Wyclef Jean. Džoli takođe uređuje dogovor sa magazinom „Pipl“ dopuštajući im da odštampaju i prikažu prve slike njene vidne trudnoće u zamenu za 500.000 dolara donacije za Yéle Haďti. Za vreme dvomesečnog boravka u Namibiji, dok je čekala rođenje ćerke, Džoli je promovisala Globalnu obrazovnu nedelju u intervjuu za NBC i takođe je učestvovala u konferencijskoj vezi sa VB kancelarom Gordonom Brovnom koji se založio za ekstra 16 milijardi dolara prema univerzalnoj besplatnoj edukaciji. Džoli je radila sa senatorkom Hilari Klinton od 2005. da dobije novac za Obrazoavnje za sve (Education for All) od američkog kongresa. Novembra 2006, dok je snimala film „Veliko srce“ u Indiji, posetila je avganistanske i burmanske izbeglice u Nju Delhiju i sastala se sa državnim ministrom za spoljna pitanja, Anand Šarmom, pohvalivši dugogodišnje gostoprimstvo Indije za izbeglice.
Džoli je dobila široka priznanja za humanitarni rad. Dana 24. oktobra 2003. bila je prvi dobitnik nagrade Građanin sveta (Citizen of the World Award) od strane United Nations Correspondents Association. Kambodžanski kralj Norodom Sihamoni joj je dodelio kambodžansko državljanstvo zbog njenog održavanog rada u zemlji 12. avgusta 2005; obavezala se na 5 miliona dolara da izgradi hram u severo-zapadnoj provinciji Batambang i tamo poseduje vlasništvo. 12. oktobra 2005, Džoli je nagrađena sa Global Humanitarian Award od strane UNA-USA.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |