Užičanin Ivan Bosiljčić je jedan od mladih glumaca, koji velikim koracima grabi ka vrhu popularnosti. Diplomirao je FDU u klasi profesorke Vide Ognjenović, od koje je naučio kako se pravi uspešna karijera. Trenutno je u žiži interesovanja, jer igra u TV seriji Siniše Pavića “Stižu dolari”, u kojoj tumači šarmantnog i duhovitog poreznika, koji nikako da nađe “zajednički jezik” sa glavnim junakom priče. Inače, prezaposlen je i na domaćim pozorišnim scenama, a pre nekoliko dana imao je premijeru čuvenog mjuzikla “Cigani lete u nebo”. Tako je dokazao da osim lepote i talenta za glumu, poseduje igračke i pevačke sposobnosti. na pitanje da li će se možda uskoro uobraziti, Ivan kaže:
Ivan Bosiljčić: Trudim se da, koliko god mogu, obuzdam sujetu, mada sam svestan da sam i ljudsko biće. Srećom, uspevam da se sa tim izborim. Ne prihvatam sujetu, egoizam i narcisoidnost. Jedina mana mi je nestrpljivost, ali i nju uspevam da kontrolišem. Svestan sam da imam samo 25 godina i da moje vreme tek dolazi.
Iako
je na početku karijere, već sje postao popularan, najviše zahvaljujući seriji
“Stižu dolari”. Kako se Ivan nosisa masom obožavateljki?
Srećom, za mnom ne jure, niti me ometaju obožavateljke, tako da još ne znam šta znači popularnost u negativnom smislu. Doduše, moji roditelji su izuzetno ponosni na mene, a moja starija koleginica Mina Lazarević mi je rekla da ću tek posle prvog ciklusa pomenute serije, shvatiti koje povlastice, ali breme, sa sobom nosi mali ekran.
U pomenutoj seriji okružen je glumačkim “vukovima”. Koliko su mu pomogli prilikom snimanja?
Na početku, kada ih još nisam dobro upoznao, pribojavao sam se njihovih reakcija, pa i ponašanja, ali me je Danilo Lazović vrlo brzo prihvatio, a potom i Milenko Zablaćanski, Rade Marjanović, Nela Mihailović, na čelu sa rediteljem Mihailom Vukobratovićem. Svi oni su mi pomogli da prevaziđem neke probleme i na tome sam im beskrajno zahvalan.
Ipak, sve više mladih glumaca tvrdi da igranje u TV serijama nije IN.
Ivan Bosiljčić: Nimalo se nisam nećkao oko ovog projekta. Naprotiv, jedva sam čekao da zaigram u nekoj novoj Pavićevoj seriji, jer sam vatreno krštenje imao još u “Porodičnom blagu”.
Ivan Bosiljčić: Ja sam “zlatiborsko” dete kome sport nije stran, ali sam još kao gimnazijalac pisao poeziju. Takođe volim i da slikam. Da nisam glumac, sigurno bih bio slikar, kao i moj deda. Velika mi je želja da naučim da slikam ikone. Nedavno sam i zarad uloge u predstavi “Jasmin na stranputici”, naučio da sviram gitaru. Pokušavam da živim kao svi moji vršnjaci – brzo i ispunjeno. Zato mi nije strano ni pevanje, jer muziku obožavam, a najviše volim da pevam ruske ciganske pesme.
Da li si kao klinac imao glumačke idole?
Ivan Bosiljčić: Što se tiče glumaca, sve ih gotivim, a kada su u pitanju glumice, omiljene su mi Sophie Marso, Jodie Foster i Michel Pfeiffer.
Bio si u prilici da se oprobaš i na filmskom platnu. Kakve utiske nosiš sa snimanja?
Ivan Bosiljčić: Predivne. Pe izvesnog vremena, sam završio snimanje filma “Splin” Luigia Barberia. Iskreno se nadam da ću uskoro dobiti ulogu i u nekom domaćem ostvarenju. Kastinge ne propuštam, pa čak idem na njih i kada nisam pozvan.