Smatra se da su povišene štikle rezultat problema, koji datira još iz XV veka, kada su se velike distance prelazile jahanjen konja, pri čemu jahačeva noga bi često isklizavala iz kaiša. Početkom 1500. godine peta visine ~ 3cm se prvi put pojavljuje i naziva se jahačeva peta. Prvobitna štikla i sama čizma podsećaju na današnji izgled kaubojske čizme. Ovakva peta je tokom prve tri decenije veka, polagano počela da poprima stilski oblik, pogotovo kod muške obuće, i počinjala da biva sve tanja i duša, sve dok nije više imala koristi tokom jahanja. Vremenom, ovakva cipela je postala svakodnevna obuća samo na dvorovima. Krajem XVI veka, muška obuća je imala štikle visine od 6 do 9 centimetara.

1533. godine, žena grofa Orleana, Katarina de Miči, inače veoma niska rastom, je tražila od svog obućara da joj napravi par cipela sa štiklama, kako stilski privlačne, tako i visoke, kako bi postala viša nego što jeste. Obućar joj je napravio drvene cipele, šopine, koje su imale platformu, ali je peta i pored platforme, bila viša od prstiju, i sama platforma se savijala na sredini tabana, prema prstima.

 

 

NAZAD