 |
 |
 |
 |
 |
NEVREMENA
Oblak je pokrio dvorac na vrhu planine
Što svetli ka nebu a svetli ko juče
Dok kapljice cure niz grane i padaju dole
A zemlja je sita ne guta ih više
Tvoj osmeh je čaroban smej se klekni u baru
Pokloni se munjama one su besne
Lude drvoseče seku od vrha i stabla se lome
Tvoj osmeh je čaroban smej se klekni u baru
Pokloni se munjama one su besne
Lude drvoseče seku od vrha i stabla se lome
I padaju velike jele i smola im krv je
A kiše su suze i proći će vode
Kroz Savu i Drinu a ljudi će ostati
Kakvi su bili
Jer neće i neće da znaju
IZ TRI VODE
Iz tri vode
Smeh sa seješ
Ne bi usne pomerio
Reč k'o zemlju pogazio
Iz tri vode greh da kaješ
Ne bi pola okajao
Iz tri vode
Iz tri vode
Iz tri vode sve da piješ
Ne bi grla okvasio
Reč k'o zemlju pogazio
Iz tri vode da se pereš
Jad u srcu opr'o ne bi
Kamen meni hleb je tebi
Nikad neće, bilo ne bi...
Iz tri vode žar da gasiš
Vatru svu bi razgoreo
Bol ti dušu razboleo
Iz tri vode smrt da topiš
Iz sve snage od sve volje
Nikad nije, biti bolje...
MAJDAN
Velika soba kod kuće na zemlji
i majčinski osmeh i glas.
Otvaraš oko po oko
i ćutiš u nas.
Ruka na ruci i suza na usni,
a tuga odaziva se,
živ, ti se vraćaš u život
ko zna odakle.
I sam veruješ u muk istine.
Sećaš se, sanjao nisi, a bio si gde?
I sam veruješ u muk istine,
svu svoju snagu ti dajem da pogledaš me.
Trčim i prosipam pesak po vodi
ko ptica što sleće na sneg.
Sklopljene oči drugačije gledaju svet.
Sever mi sledio kosti,
šta vredi što vidim kad neću da znam.
I dugo već četiri godišnja doba su dva...
Ja verujem u muk istine.
Dunav će postati more, podaviće sve.
Ja verujem u muk istine,
umoran, tužan, opijen, prepoznaješ me.
Seti se kako smo gledali majdan
ko pakao da je na dnu.
Ušli smo jednom u njega
i skratili put.
Vetar ti ukrao kanap iz ruke,
u nebo ti pobeg'o zmaj,
traži ga pogled po svodu,
al' krije ga sjaj.
Ja verujem u muk istine.
Možda se sve ovo dešava još nekome.
Ja verujem u muk istine,
ili smo samo zalutali u sećanje...
BEDEM
Bedem.
Ni glas ne ostaje.
Reč,
reč gori, u meni je
strah,
strah klizi niz moj dlan,
znam,
sad znam sve.
Sve što nisam razumeo ranije,
sve,
gazim svoj gorki osmeh ko istopljen sneg.
Stojim sam kao putokaz za glad
- i gladan ostajem,
sam,
od umora umoran.
Kraj
je blizu, osećam,
bol,
bol živi, ne prestaje, pretvara očaj u bes.
On produžava život dok gledaš u zid.
On ti ne da da sebi ulepšavaš snove.
Tvoja sreća je tu,
oslobodi se,
zovi je...
BUNAR ŽELJA NE POSTOJI
Došao sam da ti kažem
Drobim se ko mrtav kreč
Jezik kratak oči prazne
Ne znam onu pravu reč
Šta to jeste šta to mora
Sekund sreće minut bola
Skupljam suze snove dišem
Vazduh lovim gasim se
Molim se za put do kuće
Molim te za tren tišine
Gradovi su dno slobode
Sa tri oka, troglavi
Borim se i ne ide mi
Probao sam razne stvari
Bunar želja ne postoji
Bunar želja ne postoji
Da postoji skočio bih
Jedem laž ko keks i ćutim
Što da znam i ko da ne znam
To sam ja i tu je problem
Silom neću da se menjam
Vazduh lovim snove dišem
Živ bez tebe
Živ sa tobom nikad
Nikad više
TEŽAK SLUČAJ PAKLA
Mozak miruje,
al' ispod mora teče vreli kamen.
Grob podriguje,
proždraće mi kosti ako stanem.
Istetovirani strah na tvojim obrazima jeca,
ti si samo njegov podstanar.
Smrtno ozbiljan,
bez oca i bez prijatelja.
Prazne godine,
oko tebe tužno lete.
Šta ćeš ti sa njima
i šta će one s tobom takvim?
Ti si revidirao stav sto pedeset puta
čas si rođen kao muško, čas ko žensko,
koga je to briga.
Sam znaš,
rođen si ko pička.
Gde je granica?
Nisam siguran ni da postoji.
Šta je cilj?
Ili trčimo u krug bez cilja.
Put od tebe do mene, sa hiljadu rupa,
ko Kumodraška ulica.
Nemam vremena,
da čekam da se ubiješ.
Skloni me,
ja neću inat tvoj životom da platim.
Slomi me,
eto nisam uspeo da shvatim.
Ubij me,
ti to možeš da uradiš sa svakim.
Ako sve vidi, što se pravi blesav,
što ne otera sva govna u nebesa.
Zadah osvete
kruži iznad moje glave.
Zar da ubijem,
da se prestrojim u tvoje pleme?
Ljudi gutaju suze, žvaću sopstvene zube,
lije krv sa krova ruske crkve.
Težak slučaj pakla,
teško da ima išta strašnije.
Budi me,
pre nego poželim da umrem u snu.
Ubij me,
svima za primer raskomadaj moj trup.
Skloni me,
ja znam tvoj strah, to niko ne sme da zna.
Ako sve vidi što se pravi blesav,
što ne otera sva govna u nebesa.
TATA BRADA
On ustaje potpuno svestan situacije.
Neko je ubio čoveka usred bela dana, ispred kuće.
Tata-brada je vrteo olovke i izneo mu dnevni red,
ulazi u bušne cipele i izlazi na sneg i led.
Pre jutra, u redu, čekaće šest da potroši svoju bedu.
Ćuti i stenje, hladna su jutra u decembru,
kupuje sve, iznosi nekakve velike kese i džakove,
kupuje sve, ne veruje nikome, al' poštuje moć navike.
I zna da ne može ovako dugo
i zna da nema drugog izlaza
i zna da nije on taj, nije on taj
i zna, a voli ga...
Drži pištolj u ruci, a ne zna šta će s njim,
zna ko je kriv za sve
i to glasno kaže, opametio se, srećan je.
Kući ga čeka topla supa i čiste čarape,
prvo će da se kupa, a posle će hranu da pojede.
On sedi i čuva neku razjebanu zgradu.
Gleda me kao da sam mu baš ja pobio decu.
A ja samo lutam po svom uništenom gradu
besan sam isto kao i on, al' nije to isti bes.
Neko me zove,
neko me traži,
nekome trebam
a ne vidim ga.
Spokojno spavaj,
ja drhtim na straži,
slobodno ručaj,
ja sam smrtni slučaj.
ANDREJ
Reči nisu važne očima se kaže
Skupljam zlatne ruke filter tuđe bruke
Ispred mene pustinja
Kako se to zove kad ti neko dođe
u nemirne snove i sebi pozove
Vera ili istina
Ljudi se dele na glupe i zle
Ljudi se trude da unište sve
Nisam ja gluvonem
Krupne kišne kapi nebeske sve su to suze
Nestaju u vodi sve tajne želje iz podsvesti
A nad mokrom glavom još stoji krov
Hteo sam nešto al' ne znam da l' smem
Nisam ja gluvonem
NEMA VIŠE LAKIH PROTIVNIKA
Sila nema vremena za ljubav
Ne znam zašto je volim
Ne znam zašto je sanjam
Kako gura duge balvane ka moru
Čekam zoru
Prve zvukove jutra
Sitni krugovi na vodi
I galebovi, galebovi, galebovi, galebovi...
Nema ni vetra ni sunca
Ipak pristojan dan se rađa
Mokra lepljiva jutra
Rosa kvasi uplakane vrbe
Jel' to stvarno moj mir
Ili samo predah stanica begunca
Šta sam čuo u tišini
Zvala si me al' sam bio nedostupan
Treba mi
Puška sekira cokula i mač
Da posečem sav taj korov pa da krenem
U neke planine
Gde nema nove godine
Šta je to u meni
Što me moli da te povredim a tera da te volim
Šta je to u tebi
Što ti ne da da me povrediš
A brani da me voliš
Sila nema vremena za ljubav
DAN KOJI NIKAD NIJE DOŠAO
Čitav život živeo za jedan dan koji nikad nije došao
A nada poslednja strada
I umrla je šta ćemo sada
Umoran težak spor trom organizam traži gorivo za sledeći sat
Ni tužan ni radostan
Crna rupčaga bez dna
Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako ali ne znamo kako
Sreća na grobljima još stanuju ptice
A snegovi pokrivaju tragove u blatu
Ljudi su nervozni i gadni
Vole pobede u fudbalu i ratu
Potrošio si svoje najlepše reči da ih ubediš u veru
Ona čuči pored groba tvog i plače
Pita kome smo to pevali
Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako ali ne znamo kako
Čekali smo dan koji nikad nije došao
Dan koji nikad nije došao
Čitav život živeo za jedan dan koji nikad nije došao
A nada poslednja strada
I umrla je šta ćemo sada
Umoran težak trom spor organizam traži gorivo za sledeći sat
Ni tužan ni radostan
Crna rupčaga bez dna
Sreća na grobljima još stanuju ptice
A snegovi pokrivaju tragove u blatu
Ljudi su nervozni i gadni
Vole pobede u fudbalu i ratu
Potrošio si svoje najlepše reči da ih ubediš u veru
Ona čuči ispred groba tvog i plače
Pita kome smo to pevali
Mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako ali ne znamo kako
Čekali smo dan koji nikad nije došao...
AKO IMAŠ S KIM I GDE
Sviće.
Sam dim i prašina.
Eto sta je ostalo od krika pobednika.
Tužna jutra su bez ptica,
kao da je neko isključio ton.
Naša priča nema kraja.
Jednostavno teče kao mrtva reka.
Samo teško bolestan,
sebe vidi k'o čoveka.
Ako imaš s kim i gde
ti se nastani.
Nemoj da ti kao meni prođu dani.
Ja ne umem da ti kažem ko sam.
Trudni naftaš krsti popa.
Godišnji je odmor, pa trenutno nema boga.
Curi znoj - to zove obnova,
sa pet kraka, a sa čet'ri slova.
Ispred tuge čuči sumnja.
Zagrizi je i preseci.
Ordenje na mrtva tela,
jel' to mora, ti mi reci.
Ako imaš s kim i gde...
Preko glave leti sačma.
Heroje nebesa zovu.
Pogled cedio kroz prste,
sedeo sam sam na krovu.
Novi dan i novi loto.
Svaka nagrada je pepeo i prah.
Ne kockaj se sa životom,
Gaji ljubav, poštuj strah.
Ako imaš s kim i gde...
TEHNO...LOGIJA
Jutra ne primećujem svetlo me ne pokreće
Ćutim samujem slušam zvukove
Ko si ti da sastavljaš rđav zvuk i orkestar
Starih šrafova buku gradova
Zašto da odustanem nikad nisam želeo
Da im verujem žice ne čujem
Ritmovi iz prašume u kapama za plivanje
Deca Srbije glume mumije
Kao da nikada i nikoga nije bilo osim nas
Ni duhova ni bogova ni dečjih osmeha
I gde ćeš ti i gde ću ja
I čemu lažni sjaj
Bez ljubavi pred očima bez igde ikoga
Šta je s nama
Čovek sed i umoran isti mu je svaki dan
Živi star i sam sa ormarima
Šetnja pored obale sahrane i novine
Vreme skraćeno već je plaćeno
K'o da krug se zatvara dolazi iz sećanja
Divna muzika starog vremena
Nikom nije potrebna niko se ni ne seća
Televizija je pobedila
Kao da nikada i nikoga nije bilo osim nas
Ni duhova ni bogova ni dečjih osmeha
I gde ćeš ti i gde ću ja
I čemu lažni sjaj
Bez ljubavi pred očima bez igde ikoga
Šta je s nama