 |
 |
 |
 |
 |
|
VEŽI ME Veži me, kanapom koji vučem. Veži me, za bolje sutra - loše juče, veži me, i ja ću ljubav da ti dam. Veži me, ne daj da pobegnem. Veži me, šta mogu, vode me, veži me, i ja ću ljubav da ti dam. ELEKTROLIZA (instrumental) VERTIKALNO GLEDANO Vertikalno gledano Dole sve sve u redu je Voda crna se ne menja Voda crna se ne menja Vertikalno gledano Hodanje je stvar navike Samo prostačka konvencija Samo prostačka konvencija Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim Sve odavde Vertikalno gledano Malo traje malo prestaje Prijateljsko ubeđivanje Sad nosim kamen na plivanje Vertikalno gledano Sve je srušeno i sjebano Vesele fizionomije Veruju i jedu pomije Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim Sve odavde Vertikalno gledano Sve je totalno drugačije Sinonimi gube smisao Sinonimi gube smisao Vertikalno gledano Ja sam prokleti ateista Bog mi je svedok to je istina Bog mi je svedok to je istina Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim Sve odavde TRENJE Svako jutro kad se budim, ja siguran sam samo da sam promašio pistu i sleteo na njivu. Obući cu se brzo i krenuti na posao, tamo imam sedam sati svog slobodnog vremena. I secaš li se kada smo se zadnji put poljubili i milovali nežno da nam drhte usne, ja ne bih bio ljubomoran da te vidim s drugim, pusti me da plačem, ja sam uništen i umoran. Trenje, to je sve što nam je ostalo od ljubavi. Mašta mi se srozala duboko ispod nule, potencija je čudna stvar kad pređe ti u naviku, drži me jače i pribij me uz sebe, kraće će da traje i biće manje znoja. Onanija je divna i kad pomislim na drvo, i nek me samo misli vode što dalje od tebe, ja sam bio tako mlad dok sam pravio prvo, sad ih imamo troje... i volimo k'o svoje... Samo trenje, to je sve što nam je ostalo od ljubavi. Ti slušaš divnu muziku, ja povraćam po stanu, "šiješ" predivne goblene i kačih ih po zidu, ja odlazim na pecanje, na fudbal, u kafanu, i uvek sam se pitao šta trpaš mi u hranu. Odavno sam izlizao svoj daljinski upravljač, pročit'o sve novine i zaspao pod njima, ja sam mrtav vec odavno, al' niko ne primećuje, ja nikom nisam potreban i sve, baš sve što imam to je trenje. Trenje, to je sve što nam je ostalo od ljubavi. GLEDAM KAO Koraci te vode blatnjavom stazom, hodaš tvrdoglavo, na putu si pravom, i gde je mirno tu i buka postoji. Jesenji sumrak je poprilična bajka, znaćeš šta pričam samo ako ti se desi, senka se ljulja, beli kamen se beli, znaceš šta pričam samo ako ti se desi. Gledam kao da ne bole me oči... MANASTIR Crteži i humoreske menjaju mi stil, moj glas danas odlazi u manastir. Dobar dan - ja klimam glavom - proleće je hir, moj glas danas odlazi u manastir. Crteži i humoreske... Plave reke, ptice lete, sloboda i mir, moj glas danas odlazi u manastir. Urlam, nemam glas a usta preduboki vir, moj glas danas odlazi u manastir. Plave reke, ptice lete, visoko je... Siva masa se talasa, mozak kao sir, moj glas danas odlazi u manastir. Imbecili i debili ogroman je zbir, moj glas danas odlazi u manastir. Crteži i humoreske... Gori more, tope se planine od lepote i blizine. Nemoćan sam, to me brine, gori more, tope se planine. Umrla je ekologija. KAD HODAM Trzaj. Budim se, neko me vuče. Gubim se, ceo sam mokar, u svome znoju, noćas, noćas ja moram da odem... Da tražim, da pronađem oproštaj, zaborav, senke... Noćas, neko je rekao, Noćas, ljubav je mržnja. Kad hodam, ja gledam. Pamtim, zaboravljam, smejem se, voliš decu, a ne voliš ljude, dosada, navika, trzaj, budim se, neko me vuče... Izgrizeni jastuk kraj mene, tresem se, jako je vruće, perje se spušta na krevet, ne bojim se više... Kad hodam, ja gledam. Mislim na staricu koja se seća, koja se kaje zbog svega što je izgubila, ona je tužna i plače. Ja hodam i gledam... ČAROBNI AKORD Mi mirišemo na smrt. Ti i ja, i ovaj treći, moćni stvor što guli krst, smeje nam se, već smo kupljeni. Mi mirišemo na smrt. Bolesni i besni, ponosni, a svesni. Mi mirišemo na smrt.. I živecemo večno u pesmi. Mi mirišemo na smrt. Ili nam se samo tako čini... Mi mirišemo na smrt. Ja više ne kontrolišem pokrete. Ja mogu da te ubijem. Ja mogu da se ubijem. Mi mirišemo na smrt. Ili nam se samo tako čini... Koji je čarobni akord za sreću potreban... GODINA SIROTINJSKE ZABAVE Šta ti je to na ruci, kako dubok trag, zar ćeš noktima da rešiš problem, uzmi žilet draga. Imaš sluha, nisi glupa, zar je hobi to što radiš, kad ti ždrebad njišti pored uha - zar tu ima strasti. Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš. Ti samo hoceš da ti sviram, da se opustiš i ne misliš na prošlost što ti hrani čir i traži novu žrtvu. Ja to nisam, dobro znaš, i nemam razloga da budem samo jedan od mornara tvoje vlažne utrobe. Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš. Sad se treseš, piješ kvasac, misliš proći će, al' nece, nema krvi, nema je, i teško će da potekne... Meni tebe nije žao, teško mi je i da mislim šta će sve da prođe još kroz tebe dok se ne središ. Zaboga, zaljubi se u bogalja i saznaj što ga voliš. Ja lijem, a ti piješ krv, pucam od zdravlja na samrti. Trepni i kreni u novu prazninu, ovo je kraj jedne pogrešne ljubavi. Tvoj stil života je sramota koju ne osecaš, jer tako se zoveš. Ostavljaš tragove po zidu da se i drugi guše u tvom stidu... Ovo je godina sirotinjske zabave. SDSS Miševi vladaju loptom okruglom, a gvožda im služe da iscede gnoj. Ja sam se rodio ispod gusenica, zamišljam želju, a ti grad i broj. Knjiga pod jastukom - vera sa naukom, verujem, nije mi potreban Bog. Jede me mirno ta mala životinja, da li da poginem ili da uginem? Ako me voliš, pomozi mi, pucaj u čelo. Ako me voliš, pomozi mi, dajem ti telo. Ja dušu nemam, Ili ne znam da je dam. Stići će glasnik iz daleke prošlosti, znaću što nisam ni visok ni plav. Koagulacija ponosnih nacija, telo mi truli, moj mozak je zdrav. Pristajem, nevin sam, pristajem, kriv sam, ja pristajem - bacam palamar na stene. Prihvati ga, veži me, bušan sam, tonem, i uzalud pumpaš svu vodu iz mene. I još sam zaljubljen u svoj mali san. Evo ti reči, ti sklopi rečenicu, ja nemam snage da izbacim dah. Ljubav, sloboda, i osmeh, i sreća, i suza, i mržnja, i tuga, i strah... Miševi vladaju loptom okruglom, a gvožda im služe da iscede gnoj. Ja sam se rodio ispod gusenica, zamišljam želju, a ti grad i broj. POŠTAR Nekad se znalo sve, ja krenem ulicom, a deca mi trče u susret. I sad trče, al' beže od mene i viču: "Mama, ne otvaraj, ide poštar". K'o da je od tad prošlo dvesta godina... Bilo je kafa, dobar dan, i rakija... Dve crvene od svake penzije, za sreću, I - srećan rad, domaćine. Sad hodam k'o kreten, sam, ljudi okreću glavu, a poznaju me svi. Juče su me napali, i oteli torbu punu računa za struju. Necu da delim deci pozive u rat. Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara... Kod kuće žena sa mnom ne razgovara. Ne mogu više da budem poštar. Prošlo je dosta godina, ja konačno shvatam šta se desilo. Bio sam strašno glup, al' i ja danas uspešno bežim od svog poštara. Nova je godina, ja nemam čestitke, telegram saučešca, sitne penzije... Ja sam k'o gavran koji doziva nevolje, strah me, svi imaju pse. Neću da delim deci pozive u rat. Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara... Kod kuće žena sa mnom ne razgovara. Ne mogu više da budem poštar. NEDOSTUPNA POLJA Moja žena spava kraj mene. Ona sanja, ona može da misli, čim se probudi nešto smera, kud da krene, triput ura za bombardera iznad mene... Iznad mene tuđa je volja. Hoću da skočim, to su nedostupna polja, visine, širine, koliko hoceš, tebe ne treba da brine... Ja ne plovim, danas ne lovim... SEKIRA Sa jedne strane sekire - on, otac i brat. Sa druge strane, pancir i kruna, nezvani svat. Bez boca i maske, hrabro leži, i ćuti na dnu. Do grla u mulju, negde gore iznad nas. Nije umro mali bog. Nije umro, no se ućutio*. Ni on ne voli slanu dečiju krv. Moderan svet je izvan kontrole, a starci su dosadni, glupi i odani. Trojan je sam sebi zasrao carstvo, ljudi su gubili glave zbog njegovih ušiju. Nije umro mali bog. Nije umro, no se ućutio. Ni on ne voli slanu dečiju krv, ali ne voli ni krst. KA ZELENOJ OBALI Danas je praznik, divan dan, svi ljudi šetaju po ulici. Ti sediš sam i razmišljaš, al' nemaš snage to da uradiš. Pogledaj me, ja sam jedini kome veruješ, to znam. Ja mrzim kada ćutiš, pokušaj bar da mi objasniš. Ne želim da ti pričam sve što znam, jer znam da odlazim, ja idem da se pomolim, da probam da zaboravim. Ti, ako hoceš, pođi sa mnom, ja te neću čekati. Još malo vremena je ostalo, odluči se, ja idem... ka zelenoj obali... Kad god zažmurim vidim ogradu što deli nas i njih. Ja nisam bio, ali verujem šta drugi pričaju. Čim noć se spusti, kupim stvari, ustajem i odlazim. Ti sediš, ćutiš kao mrak, jer ne možeš da odlučiš. TRI KORNE PENAL Polako prolazim korakom tihim, da ne remetim mir - grad je divan dok se budi. I još sam neodlučan, ruka mi drhti, pognuta glava, ja... da li imam prava na to? Ja sam nezreo, i nespreman da živim usamljen. Ja sam nezreo, i nespreman da živim. Sve mi je jasno, sad su slike kristali, ko mi je prijatelj i ko mi to nikad bio nije. Tuče me iza oka, muči me i steže me, u meni ljubavi još ima, ali kome se to jebe za mene - za nas... Ja sam nezreo, i nespreman da živim usamljen. Ja sam nezreo, i nespreman da živim. Ja letim. Zašto moji roditelji znaju sve? Zašto moji roditelji znaju sve a ništa ne razumeju? |