Pentatonska lestvica
Lestvica je, naravno, niz tonova poredanih po visini. U evropskoj muzici
postoje dve osnovne lestvice - durska i molska, pri cemu ima tri varijante
molske lestvice. Svaka lestvica zasnovana je na tonici, ili "domacem tonu" (to
je, na primer, ton cu C-lestvici, ili ton du D-lestvici), ka kojem melodija tezi.
Ovakve lestvice zovu se "dijatonske", to jest, sacinjene su od kombinacija
polustepena (što odgovara razlici izmedju dve susedne dirke na klaviru) i celih
stepena (sto odgovara razlici između svake druge dirke).
Medjutim, u evropskoj muzici, a naročito u folklornoj muzici, u upotrebi su i
druge i drugacije lestvice. Jednu grupu cine takozvane "penta-tonske" lestvice,
koje sadrze samo po pet tonova. Ima mnogo pentatonskih lestvica i na njih se
veoma cesto nailazi, u razlicitim kulturama. Od svih mogucih tipova, najcesca
pentatonska lestvica je ona koja se moze dobiti kada se iz dijatonske lestvice
uklone cetvrti i sedmi ton, odnosno stupanj (na primer: cdega). Ovakva lestvica
nije samo veoma cesta u africkoj muzici nego zauzima osnovno mesto i u skotskoj
i irskoj folklornoj muzici;
na nju se, zatim, nailazi u muzici americkih Indijanaca, u popularnoj kineskoj,
japanskoj i sijamskoj muzici; najzad, za nju je
znala i muzika nekadasnjih civilizacija Meksika i Perua, a bila je poznata i na
drugim mestima. Na osnovu antičkih instrumenata, trag ove
pentatonske lestvice moze se pratiti cak do 2800. godine pre naše ere
(zanimljivo je da jedna varijanta lestvice o kojoj je rec obuhvata crne
dirke obicnog klavira: poigrajte se malo s njima i možda cete moci da stvorite
melodiju zasnovanu baš na toj pentatonskoj lestvici). Pojava pentatonske
lestvice do te mere je sveobuhvatna i svestrana da pruza osnovu za razmisljanje
ima li neceg fundamentalnog u vezi s njom.
U stvari, ima. Muzika nije proizvoljna stvar i mnoga od njenih nacela pocivaju
na fizici zvuka. To iz tehnickih razloga vazi i za pentatonsku lestvicu o kakvoj
je malocas bilo reci: u izvesnom smislu, ona je prirodnog porekla,
bas kao i
slikarske boje. Jedna od zanimljivih okolnosti je u tome sto ona uklanja
polustepene na koje se normalno nailazi u dijatonskoj lestvici i sastoji se samo
od intervala od celog stepena ili vise. Tacan znacaj ove cinjenice tesko je
utvrditi, ali se stice vrlo jasan utisak da pentatonska lestvica koja je u tako
sirokoj upotrebi u tako razlicitim kulturama, mora predstavljati neki raniji
stupanj razvoja i da prethodi drugim lestvicama, kao sto je, recimo, evropska
dijatonska lestvica, ili indijski modusi.
Ma kakav bio razlog, jasno je da se africka muzika, a narocito ona iz Zapadne
Afrike (postojbine najveceg broja robova svojevremeno odvucenih u Ameriku), vrlo
uporno opire polustepenima, koji su tako važan elemenat evropske muzike.
