Od Nju Orleansa .....do ostatka svijeta.....
U vreme prvog svetskog rata to je bila folklorna muzika karakteristična za Nju Orliens i okolinu; sviralo ju je najvise nekoliko stotina muzicara, a njenu publiku cinilo je mozda nekih pedeset hiljada ljudi, od kojih je većina pripadala siromasnom crnackom radnickom stanovništvu s delte Misisipija. Već 1920. godine, to je bila muzika uveliko poznata - i rđavo oponasana - sirom Sjedinjenih Drzava. Deset godina kasnije, dzez je posedovao ne samo publiku nego i protagoniste u vecem delu velikih evropskih gradova. Do 1940. sa dzezom se bio upoznao citav svet, a do 1960. prihvacen je - ponovo svuda u svetu - kao znacajno muzicko podrucje, cak mozda i kao umetnost. Ne zelim da kazem da je dzez ikada bio "popularna" muzika; tako nije bilo cak ni u Sjedinjenim Drzavama.
Svakako, s vremena na vreme bi poneka od varijanata dzeza sticala popularnost:
takav je slucaj bio sa dzezi" (jazzy) muzikom dvadesetih godina, sa svingom iz
razdoblja između 1935. i 1945, ili s onim sto se donedavno nazivalo "ritam i
bluz" (rhythm & blues). All pravi dzez - ili, ono što dzez-muzicari sami
prepoznaju kao vlastitu muziku - retko je sticao vise od umerene popularnosti.
