 |
 |
 |
 |
 |
ПОЗНАТЕ ПЈЕСМЕ СА САБОРА
НАСТАНАК ПЈЕСМЕ "СА ОВЧАРА И КАБЛАРА"
Са Овчара и Каблара
Чобаница проговара
"Српски кнеже, прими наске,
у редове србијанске."
Ова пјесма чула се, први пут, за вријеме српско-турског рата (1876.-1878.). Пјевали су је српски добровољци који су одлазили да се боре за ослобођење. И док је мелодија остајала иста ријечи су се мијењале. Стихови су јој се мијењали са временом и догађајима и увијек остајале актуелне представљајући Српски народ у различитим епохама. У вријеме Првог свјетског рата српски војници су пјевали: " Са овчара и Каблара сузбих Швабу и Мађара.". У Другом свјетском рату чобаница је поручивала четницима: "Нема борбе, нема рата, без Раковић команданта". Партизани су је прилагодили имену свога команданта: "Друже Тито, прими наске, у редове паризанске."
Данас се, у првој верзији, свира и пјева као химна Сабора трубача у Гучи.
САБОРСКА ЗДРАВИЦА
|
Прву чашу дижем за прваке: за часне победнике на Саборима у Гучи ; за оне чија труба окрилати и диже их међу звезде за оне који мајсторство српског народног трубаштва, на својим трубама од злата, огласише кроз многе земље на свих пет континената живи и здрави они били ! Са њима се вазда поносили !
|
Другу чашу дижем
за трубаче из другог реда: за оне који са пуно нада на Сабор долазише, али до сада, ето, најлепше трубачке снове никада не остварише; за оне без којих не би било ни песме ни весеља у вријеме саборских ноћи и дана, на улицама Гуче и под шатрама, - али ни правих трубачких такмичења и мегдана. Здрави и они били ! Дабогда, и то што пре, недосањане снове
на Сабору остварили ! |
Трећу чашу дижем за све друге учеснике највећег трубачког Сабора и народног весеља на свијету: за оне који који се пјесмом гласе и брза кола плету; за самоуке сликаре и вајаре, опанчаре и грнчарије, ткаље и абадчије, ашчије и шатрадчије, који народу саборашком лече душу и гушу. Здрави дуго, дуго били и с нама се на Сабору веселили!
|
|
Четврту чашу дижем за све госте Сабора, за старе сабораше; за оне који су годинама, из разних крајева света, у Гучу долазили и на Сабору се, заједно са нама, опуштали и веселили; за оне који су своје рањене душе и посустале снаге на чистим врелима народног духа и традиције јачали и крепили. Здрави били, и увјек нам на саборе долазили ! |
Пета чаша нека буде за безбројне новинаре, сниматеље, репортере који Сабор опеваше, описаше, изнимаше и свету га у свом сјају, са успјехом, приказаше. И њима ћу наздравити, али без њих нећу пити ! |
Шесту чашу дижем за оне који овај велики Сабор годинама успјешно правише и заједно са гостима највећу трубачку славу славише. Здрави били, мудри били и све лепше, блиставије, убудуће - дуго, дуго, Саборе нам направили !
А ти, трубо, како досад, свирај дуго, свирај дуго: за радости, за весеља, не за друго, не за друго !
|