U toku leta dolazi do "raspada" benda kada miljenik medija Bajaga i Rajko bivaju izbačeni iz grupe. Naime, grupi je ponuđena svirka u Grčkoj gde je nuđen velik novac. Bora je preko Miše kontaktirao Rajka i Bajagu koji su na dogovorenom odmoru. Rajko, koji je već bio "optužen" da je loše svirao tokom turneje, odbija i Bora odlučuje da mu da otkaz. Bajaga je otprilike odreagovao "ako ide onaj koji me je doveo, idem i ja". Bora je sve "rešio" solomonskim proglasom u "Ekspres Politici" gde je izjavio da Bajaga i Rajko više nisu članovi Riblje čorbe.
U grupu kao zamene dolaze gitaristi Vidoja Bodinović Džindžer (bivši član Opusa i Rok mašine) i Zoran Dašić. Vicko se vratio iz vojske, dok je Vlajko Golubović prešao u Bajagu i instruktore. Dašić je zbog porodičnih obaveza napustio grupu posle nekoliko proba. Kasnije je osnovao svoju grupu Legende, za koje je Bora napisao tekstove za sedam pesma i komponovao muziku za dve pesme na njihovom albumu "Dođi druže do Srbije uže". Umesto Dasića član grupe je postao Nikola Čuturilo, koji je proleće 1984. proveo u Električnom orgazmu. Nove članove Bora je uigravao na gotovo anonimnim nastupima. Tako su na poslednjoj večeri Beogradskog leta u Domu omladine 20. septembra nastupili pod imenom "Debeli Bogoljub i ljuti tezgaroši". Uoči svirke su samo prijatelji grupe znali da se iza tog imena krije Riblja čorba. Tokom čitave jeseni grupa je svirala po manjim salama učvršćujući veze između novih članova i starosedelaca.
U ovom periodu došlo je do saradnje Gorana Bregovića i Đorđevića koji su tada bili rivali. Na ploči "Bijelo dugme" Bora je napisao polovinu teksta i pevao je sa Goranom i Tifom u pesmi "Pedikulis Pubis". Saradnja Bijelog dugmeta i Bore je pomogla poljuljanom statusu Riblje čorbe. Tokom zime i Riblja čorba se povukla u studio i snimila novi album "Istina", 1985. godine. Ploču su snimali Ratko Ostojić i Goran Vejvoda, dok je producent opet bio Džon Mekoj. Goran Bregović je uzvratio posetu pevajući u pesmi "Disko mišić", a Džindžer i Čutura su se potpisali kao autori po jedne pesme. Na albumu se našla pesma “Pogledaj dom svoj, anđele”, koju su kasnije slušaoci Hita nedelje 202 izabrali za pesmu godine, a 1990. i za pesmu decenije. Pre izlaska ploče, grupa je nove pesme predstavila u klubu Kulušić u okviru akcije "Bolje vas našli", kada su grupe iz Beograda gostovale u Zagrebu. Iako su mnogi u to vreme smatrali Riblju čorbu za deo prošlosti, sa koncerta su trijumfalno ispraćeni uz dva bisa. Omot albuma "Istina" je prikazivao lica članova grupe ugrađena u Ćele-kulu. Zbog pesama "Pogledaj dom svoj, anđele", "Snage opozicije", "Alo" i "Dvorska budala" Jugoton je odbio da štampa ploču, pa se grupa vratila u PGP RTB. PGP RTB je odbio da štampa samo "Snage opozicije", dok je u pesmi "Alo" promenjen stih "sa planine šakal zavija, tamo je Jugoslavija" u "ja iz dalekih predela posmatram tuđa nedela". Ideja da se "Snaga opozicije" izda kao singl je odbačena, jer su novine objavile stihove sporne pesme. Na turneji po Sovjetskom Savezu sa grupom je sarađivao Đorđe Marjanović, dok je na turneji po Bosni svirao Žika Jelić iz Ju grupe, pošto je Miša Aleksić bio bolestan.
Već sledeće godine grupa je objavila ploču "Osmi nervni slom", u produkciji Kornelija Kovača i sa novim gostima: glumica Ana Kostovska pevala je u pesmi "Prokleto sam", Jova Maljoković je odsvirao saksofon u "Jedan čovek", a Edi Grant je otpevao dve strofe u pesmi "Amsterdam" i to tako što su ga bukvalno posle njegovog nastupa u hali Pionir odveli u studio. Pored pesme "Amsterdam", udarni hit na ploči bila je "Nemoj da ideš mojom ulicom", dok su ostale pesme zbog autocenzure muzičkih urednika bile na ledu. Početkom 1986. godine na sednici Komisije Predsedništva CK SKJ za informativno-propagandno delovanje čak se raspravljalo o tekstovima Riblje čorbe. Politika dileme nisu mnogo uticale na publiku, pa je Riblja čorba 8. marta 1986. pred desetak hiljada okupljenih na sarajevskom Rok uranku u Skenderiji započela svoju najuspešniju turneju od vremena ploče "Mrtva priroda". Krajem marta su posle četvorogodišnje pauze ponovo napunili Pionir i time potvrdili povratak na scenu.
Zamah koji je grupa hvatala, iskoristio je Vicko, pa je svoj solistički diskografski prvenac "U ritmu srca malog dobošara" objavio juna 1986. godine za PGP RTB. Ploču je producirao Kornelije Kovač, Vicko je pevao, a svirali su gitaristi Miodrag Živadinović i Dragan Deletić Delta, basista Dragan Gajić i bubnjar Zoran Radovanović Baki. Sve pesme je napisao Vicko uz pomoć Miodraga Živadinovića. Veći deo tog materijala Vicko je pisao u vreme ploče "Mrtva priroda" i tokom rada sa grupom Ratnici. Muzički izlet Vicko je upražnjavao tokom pauze Riblje čorbe, ali ni Bora nije mirovao. Na ploči grupe Kerber "Seobe" gostovao je u pesmi "Čovek od meda", dok su im Boran i Čutura napisali tri teksta.
U isto vreme Bora je bio primoran da se oprosti od svoje karijere u malom fudbalu. Braneći gol ekipe Delirijum tremens povredio je Ahilovu tetivu i zbog toga grupa nije održala niz nastupa na kojima su planirali da provere nove pesme pred publikom.
Umesto toga, prvi put u karijeri članovi su snimali demo verzije pesama za sledeći album. Krajem godine na MESAM-u su dobili nagrade kao rok grupa godine, Bora je proglašen za najboljeg kompozitora, dok je Miša autor hita godine, pesme "Amsterdam".
Februara 1987. godine objavljuju devetu ploču "Ujed za dušu" na kojoj je Bora komponovao tri i po pesme, a kao autori su se potpisali Džindžer, Čutura i Miša. Tada rade i prvu obradu, što će kasnije biti česta pojava na njihovim pločama. Pesma "Zadnji voz za Čačak" je obrada "Last Train To Claksville" Nila Dajmonda koju je svojevremeno izvodila grupa Mankiz. Osim pesme "Član mafije", u kojoj je na matricu karipske muzike Bora opisao Savez komunista, na ostatku ploče skoro da nije bilo političkih tema. Dve Borine pesme "Nesrećnice, nije te sramota" i "Zašto kuče arlauče", koje nisu ušle u konkurenciju za ploču, su objavljene na poklon-singlu koji je deljen uz prvih hiljadu albuma.
Iste godine, Bori Đorđeviću je suđeno zbog “vređanja radnog naroda Jugoslavije”, ali su optužnice odbačene.
Desetogodišnjica rada grupe (1988) obeležena je kompilacijom "Riblja čorba 10" i albumom "Priča o ljubavi obično ugnjavi", koja, uprkos narastajućim političkim problemima, skoro da i nije imala političkih tekstova, već niz benignih tema: "Avionu, slomiću ti krila", "Ko te ljubi dok sam ja na straži", "Oko mene" itd. Povodom jubileja odsvirali su koncert na Sajmištu na kome se okupilo 15.000 mladih. Ali pre toga SUP im nije dozvolio da održe besplatan koncert na platou ispred hrama svetog Save na kome je još trebalo da sviraju Piloti i EKV. Međutim, personalnih problemi u grupi su se nastavili. Radeći u Čorbi, Čutura je počeo da piše i za druge, pa su se njegovi tekstovi našli na pločama Dejana Cukića, Ju grupe, Kerbera, a 1988. godine je snimio i prvu solo ploču "Devet lakih komada". Po objavljivanju svoje druge ploče, Čutura 1. novembra 1989. odlazi iz grupe i upušta se u solo vode. U trenutku kada su svi prognozirali prestanak rada Riblje čorbe, u grupu dolazi gitarista Zoran Ilić, koji je pre toga bio član sastava Bezobrazno zeleno
