.JPG)
Почетак каријере
Схвативши да музика може да чини његову
каријеру, Чолић се прикључио групи „Млади и лијепи“, а 1969. године је прешао у
„Амбасадоре“, које су у то време чинили војни музичари, а једини цивил био је
гитариста Слободан Вујовић. „Амбасадори“ су временом добијали све више понуда за
наступе, што војни музичари због својих обавеза нису могли да испуне, па су
1970. Чолић и Вујовић основали „Нове амбасадоре“. „Нови амбасадори“ су тог лета
са „Индексима“ свирали у Дубровнику месец дана. На фестивалу „Ваш шлагер сезоне“
„Нови амбасадори“ су са песмом Зденка Руњића „Плачем за твојим уснама“ освојили
седмо место, а песма је постала веома слушана.
У то време Чолић је добио понуду да вежба са „Индексима“ и буде потенцијална
замена у случају да Даворин Поповић напусти групу. Неколико пута је и наступао
са њима. Како се песма „Плачем за твојим уснама” продала у изненађујуће великом
тиражу, успеси „Амбасадора“ су скренули пажњу Корнелија Ковача на Здравка Чолића
и он га је позвао да постане певач „Корни групе“ уместо Даде Топића. Чолић је у
то време био студент прве године Економског факултета у Сарајеву, али је ипак
10. септембра 1971. године дошао у Београд. У „Корни групи“ је остао шест месеци
и за то време снимио три песме („Госпа Мица газдарица“, „Кукавица“ и „Погледај у
небо“), а затим се вратио у Сарајево и наставио студије.
На фестивалу „Ваш шлагер сезоне“ 15. априла 1972. године Чолић је извео песму
Кемала Монтена „Синоћ ниси била ту“. Ту је песму првобитно требало да отпева
Јосипа Лисац, али је она одустала. Чолић је освојио треће место по избору
публике и награду за интерпретацију. Од тог момента званично је почела његова
соло каријера.
