BIOGRAFIJA

Ukratko... Mi smo sada čak napravili i neki grb, sindikalni, koji ima i datum osnivanja. Ako je bombardovanje bilo 27-og... onda je ovo bilo 24-og ili 23-eg... nije bitno. U martu '99-te smo imali prvi zajednički koncert. Tada smo bili tri nezavisne grupe, kasnije se priključuje i četvrta, odnosno, Sale, drugar. Dakle, prvo smo postojali kao četiri nezavisne grupe, da bi se od tog datuma , te godine, ujedinili u sindikat. Jer smo se skapirali dobro. Zašto ne bi zajedno radili i pokušali da napravimo to što smo mislili, udruženje ljubitelja tog zvuka. Znali smo se više-manje iz grada, ali nismo znali da se i ovi drugi bave isto time. Svi smo bili iz tog "momenta" da nema hip-hopa kakav mi volimo. I onda smo se našli na tom koncertu i svi smo se oduševili da svi to radimo, niko nije isti fazon radio. Svi smo imali druge momente, ali taj zvuk.

 Hip-Hop-Srbija...

Ima sada jedno pet, šest, sedam... grupa iz cele Srbije koji to dobro rade. Koji su bez ikakvih predrasuda. Znači, ne onaj fazon "mi smo crnci", ne ono "mi pričamo samo o parama" i ulizujemo se folk medijima koji će da popularišu i da na taj način prodajemo diskoteka pesme. Postoje pravi likovi koji pišu dobre tekstove i rade to od srca. Ima, ne samo u Beogradu, već i po Srbiji. Svaki grad u Srbiji ima svoju scenu i lagano se pojavljuje dosta gradova koji imaju jaku scenu. I u Beogradu je neverovatna pomama talentovanih repera. Ja mislim, za jedno godinu i po ili dve godine, ovde će da bude baš jaka scena kao scena, da tu ima pet, šest grupa koje funkcionišu i koje su vrhunske. Jedva cekam da sve to izađe. Mi to sve imamo na gajbama, po kompjuterima, ali ljudi još to nisu čuli u široj populaciji. Ja mislim da će im se svideti jer je lokalno. Nije kao što je ranije rep bio, odraz stranog repa. Neprimereno ovoj teritoriji. Nego su baš ljudi odavde koji su to prilagodili sebi, a ne ljudi koji su prilagođavali sebe da budu crnci da pričaju o getu, kurvama i kriminalu. Pričali su o sebi. Da li su to halucinacije ili lične stvari, uvek je dobro.

O izdavačima...

 Sa izdavačima je loša priča generalno. Znači, svako ko nešto pokušava da izda, ja preporučujem da to proba da uradi sam. Posle svega što smo mi iskusili. Jer bolje je i da se manje proda, a opet da znaš gde je otišlo, nego da te neko zavlači i da se posle sladi od tvog truda. Ima par izdavača kod nas, koji su dobri izdavači koji nisu raspoloženi za hip hop, nego za neke masovne stvari tipa Cola, Željko Joksimović... A ovi manji izdavači koji su raspoloženi da ti izdaju, oni ništa ne rade. Oni izdaju album i kao da nije ni izašao. Slaba distribucija... i tako to. Mi smo počeli sada da distribuiramo ovaj singl i mogu ti reći da smo uradili bolji posao nego što je uradio naš izdavač sa prvim albumom. Još oko izdavača je bitno to što nema nikakve koreknosti. Primitivni ortaci drže izdavačke kuće. Mi smo sa prvim albumom toliko sa srcem krenuli. Nismo klinci, ali smo ispali baš rogati, ispali smo baš, baš, naivni. I pored svih priča, zeznuće nas, ovo-ono, "ma jok, mi imamo dogovor sa ljudima" i od tog dogovora ništa, baš ništa.

O medijima...

 Mediji su zainteresovani kada uradimo političku pesmu. Čudno je to sa medijima. Najveće medijske kuće imaju svoje izdavačke kuće. A vlasnici tih medija su uvek neki politički obojeni ljudi. Kako su došli do tih kuća i čitav fazon... i potpisivanje za njih znači neku vrstu opredeljivanja ili za stranku ili za neki stil života koji mi ne odobravamo. A oni forsiraju svoja izdanja , što je logično, njihov medij, njihova izdanja, njihove pare. Mislim, nema šta. Tako da ovi najmasovniji mediji imaju najviše mesta za svoje umetnike.

Something about Serbian politic...

 Meni je najgore to što je najprljavija kampanja koju sam u životu video. I što je ista priča, samo što smo u prošlosti imali SPS i JUL protiv opozicije, a sada je SPS i JUL jedni protiv drugih. Novi JUL i novi SPS, klasična priča, užasno prljavo, nikada nije do sada to tako bilo. Prepucavanje te vrste, anti kampanje. Jače su anti kampanje, nego kampanje. Ja mislim da ću to oko izbora bukvalno prelomiti u momentu kada budem imao olovku iznad papira. Moraću da glasam, jer ne želim da moj glas propadne. A onda ću se kajati, kako god da glasam, kajaću se...

U petak 31. marta 2006. god. u beogradskom Domu omladine održan je koncert grupe Beogradski sindikat, u čast obeležavanja 7 godina postojanja grupe. Osmočlana ekipa je u martu 1999.godine formirala “Beogradski sindikat”, od tri tada mlade hip-hop grupe, na koncertu u KST-u. Krajem godine stigao je i deveti član i od tada je to stalna postava ove veoma popularne hip hop grupe. Posle mnogobrojnih nastupa po klubovima stigla je i prva pesma “Divljina” krajem 2000.godine, a već sledeće godine usledio je prvi album, da bi se 2002.god. sa velikim hit-singlom “Govedina”, ova grupa definitivno pozicionirala na samom vrhu domaće hip hop scene.

U petak se tražila karta više, a svi koji su imali sreće da ipak uđu u veliku salu Doma omladine, osetili su šta je prava energija sa scene. Publika u sali je uzvratila istom merom i atmosfera je do kraja bila na vrhuncu. Za sve koji nisu uspeli da uđu Feđa je poručio sa scene da će se Sindikat odužiti. Sigurni smo da će biti baš tako.

Na pitanje da li su zadovoljni reakcijom publike, Škabo odgovara:
“Prezadovoljni smo reakcijom publike, ali iskreno ništa manje nismo ni očekivali, jer nam pokazuju svoju ljubav na svakom nastupu već godinama.! U petak smo im dali sve što imamo, a publika je uzvratila i poboljšala koncert! Kažemo im - ljudi i sami ste zaslužni što vam je bilo toliko dobro!”

Da li planirate koncerte po Srbiji?
“Nastavljamo sa dogovorima oko nastupa širom Srbije sa kojima smo počeli par meseci pre ovog rođendanskog koncerta. Osokoljeni ovim koncertom, možda već na jesen, planiramo još jedan beogradski koncert, ali u većem prostoru.”
 

Spremate li šta novo?
“Spremamo pesme za neke ozbiljne "projekte" o kojima ne bismo sada, da ne ureknemo (al čuće se to ubrzo) i polako počinjemo da razmišljamo o trećem albumu

«« NAZAD

Muzika