Pravo kroz vetar

Sedim u kafiću i ljude posmatram sa strane
i vremena se sećam kad sam imo dane tamne
kada nisam znao gde ću, svuda pakao i sranje
kad sam maštao o sreći život merio na grame,
sa drugom se srećem tako priča i polazi
bučno kreću se vozovi ni jedan slučajni prolaznik,
na sve strane lažem zašto nema te u školi
i ne znam šta da kažem kada pitaju me tvoji,
a kući da ne zove profi kao reko sve, kao bolestan
si gadno da ti stalno nosim lekove,
a sad mi brzo pričaj zašto zvao si me ovde,
ovo nam je štek za frku,mnogo gadan problem,
pokazuje mi ruku,znam zato te i zovem,
jer ti verujem ko drugu, jer sam počo da
se bodem, šta ne verujem u venu si se puko.
Sjebo sam se skroz tako krenuo i navuko.
Šta tako krenuo i navuko,jer sam ja to dobro čuo,
pa ti si takve tuko, maltretirao i pljuvo.
znam da jesam, znam sve ovo je greška,
veruj znam i naš dogovor i tu granicu sam prešo,
Brate biće teško al sam s tobom od početka,
za sve ima leka idemo treninzi ko nekad,
jer ovde stoji jedan i za pakao spreman,
čeka da krene uz tebe na bilo koju neman.
Od tad prošle su godine al brate isto
mi nedostaješ, jer ljude s takvim srcem
više ne upoznajem, bezponosno se sećam dok gledam pod,
tebra ako bude frke gore tu sam, zovi ako treba.

ref. *2

Da li znaš, kako živim svaki dan, i još uvek
nasmejan, kroz ovo more problema ja plovim
pravo kroz vetar.

Srećem ortaka iz kraja on je na dopu godinama,
priča ostao je bez stana pa sad po hodnicima spava,
nekad je bio lik do jaja mogo si se zakleti
u njega, a sad tu stoji krezav i bedan,
senke ko da nema. A sećam se kad smo bili deca koliko
smo se gadili svega dok smo gledali starije džankije,
kako propadaju od reda, i mogao sam tada glavu da dam
da nas druga sudbina čeka a sada kada ga pogledam
samo pomislim kakva šteta, i savest me izjeda jer se
tripujem da sam mogao da mu pomognem da se izvuče
mesto što sam ruke digao, da sam ga barem druknuo
pa tek onda da sam ustukuo barem njegovi da
su saznali pre nego što se prvo puknuo.
Sada bi i oni bili živi a i on bi imao neku šansu
da su ga poslali u Moskvu dok još nije bilo kasno.
A ja sam samo gledao i ćutao i pustio ga da vene,
mislio sam shvatiće da će moći da se prene,
da neće dozvoliti da se sjebe da je to samo
trenutna faza nisam znao sta je đavo, stvar od
svakog jača. I sad na ivici plača nemoćno gledam
drugara, ova moja prokleta duša jedna gnojava rana,
i zato želim reći vama kojima je gudra do jaja
da se ne zajebavate jer ćete sjebati i one koje
volite, da nećete moći da se vratite i ako
tripujete da možete, jer i oni što su propali su isto
tako mislili, a sad su samo grobovi gorki tripovi i
sećanja, ne na ono što su bili već na ono što su
postali.

ref. *6

«« NAZAD

Muzika