Zdravko Colić je rodjen u Sarajevu. Bio je golman u juniorskom pogonu sarajevskog kluba "Zeljeznicar" , ali je kasnije poceo da trenira atletiku i na jednom takmicenju osvojio drugo mesto iza tadasnjeg reprezentativca Nenada Stekica. Medjutim, odustao je posto vise nije postizao znacajnije rezultate. Colić je bio talentovan za recitovanje i glumu, pa je primljen u Pionirsko pozoriste gde je ucestvovao u predstavama „Decaci Pavlove ulice“ i „Kekec i Mojca“.
Muzikom se u to vreme bavio iz hobija; isao je u muzičku školu i učio je da svira gitaru . Sa drugom Bracom Isovicem je svirao za prijatelje u parku, a u lokalnim okvirima su bili poznati kao duet „Cola i Isa sa Grbavice“. U drugom razredu gimnazije, sa prijateljem je otisao da provede praznike u ocevoj vikendici u Baosicima ; na predlog prijatelja Colic se prijavio za takmicenje pevaca amatera u Bijeloj. Izveo je pesmu Bitlsa „Lady Madonna“ i osvojio drugo mesto i svoj prvi pevacki honorar.
Shvativsi da muzika moze da cini njegovu karijeru, Colic se prikljucio grupi „Mladi i lijepi“, a 1969. godine je presao u „Ambasadore“, koje su u to vreme cinili vojni muzicari, a jedini civil bio je gitarista Slobodan Vujovic. „Ambasadori“ su vremenom dobijali sve vise ponuda za nastupe, sto vojni muzicari zbog svojih obaveza nisu mogli da ispune, pa1970. su Colic i Vujovic osnovali „Nove ambasadore“. „Novi ambasadori“ su tog leta sa „Indeksima“ svirali u Dubrovniku mesec dana. Na festivalu „Vas slager sezone“ „Novi ambasadori“ su sa pesmom Zdenka Runjica „Placem za tvojim usnama“ osvojili sedmo mesto, a pesma je postala veoma slusana.
U to vreme Colic je dobio ponudu da vezba sa „Indeksima“ i bude potencijalna zamena u slučaju da Davorin Popovic napusti grupu. Nekoliko puta je i nastupao sa njima. Kako se pesma „Placem za tvojim usnama” prodala u iznenadjujuce velikom tirazu, uspesi „Ambasadora“ su skrenuli pažnju Kornelija Kovaca na Zdravka Colica i on ga je pozvao da postane pevac „Korni grupe“ umestoDade Topica Colic je u to vreme bio student prve godine Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, ali je ipak 10.9.1971. godine dosao u Beograd . U „Korni grupi“ je ostao sest meseci i za to vreme snimio tri pesme („Gospa Mica gazdarica“, „Kukavica“ i „Pogledaj u nebo“), a zatim se vratio u Sarajevo i nastavio studije.
Na festivalu „Vas slager sezone“.15.4.1972. godine Čolić je izveo pesmu Kemala Montena„Sinoc nisi bila tu“. Tu je pesmu prvobitno trebalo da otpeva Josipa Lisac , ali je ona odustala. Colic je osvojio trece mesto po izboru publike i nagradu za interpretaciju. Od tog momenta zvanicno je pocela njegova solo karijera.
Iste godine Colic je ucestvovao na festivalima u Splitu sa pesmom „Stara pjesma“,Skoplju sa pesmom „Moj bol“ i na festivalu u Pristini. Zajedno sa Indeksima,Biserom Valetenlic,Sabahudinom Kurtom i Sabinom Varesanovic krenuo je na turneju poSovjetskom Savezu. Sa pesmom „Gori vatra“ Colic je u predstavljao Jugoslaviju na izboru za Pesmu Evrovizije . Sledece dve godine Colic se uglavnom pojavljivao na festivalima sa pesmama „Bling blinge bling“, „Ona spava“, (pobeda na „Hit paradi“), „Zvao sam je Emili“, „April u Beogradu“ (autorKornelije Kovac pobeda na „Beogradskom prolecu“), „Ljubav je samo rijec“ „Zelena si rijeka bila” (autor Kemal Monteno pobeda na „Slageru sezone“). U isto vreme je potpisao ugovor sa njemackom kucom„WEA“ i za njihovo trziste snimio dva singla. Tu se i zavrsila njegova karijera u inostranstvu jer nije zeleo da zivi u Nemackoj, a u zemlji je bilo mnogo koncerata.
Prvi studijski album „Ti i ja“ je izašao 1975.
godine, a niz jakih pesama „Vagabund“, „Igras se vatrom“, „Lose vino“ je
doveo do masovne histerije devojaka. Producent ploce je bio Kornelije Kovac i tu
praksu Colic nije menjao ni na sledecim albumima. Za omot je bio zaduzen Dragan
S. Stefanovic, koji je i kasnije dizajnirao omote ploca. Iste godine u PGP RTBje
izdata ploca „Zdravko Colic“ na kome su bili hitovi sa singlova. Iako je1976.
godine na zagrebackom festivalu sa pesmom „Ti si bila, uvijek bila“ osvojio
cetvrto mesto, Colic je bio najveca zvezda festivala. Krajem te
godine krenuo je sa Indeksima na prvu jugoslovensku turneju. Poslednji put se na
nekom festivalu pojavio uZagrebu 1977. godine sa pesmom „Zivis
u oblacima“. Na Jugoslovenskom festivalu revolucionarne i rodoljubive pjesme u
Zagrebu 1977. godine Colic je
nastupio sa buducim najprodavanijim singlom „Druze
Tito mi ti se kunemo“ koja je prodata u vise od 300.000 primeraka..jpg)
Sledeći album, „Ako pridjes blize“ iz 1977, je snimljen u Zagrebu, a priredjen u Nemackoj. Za prve dve nedelje prodato je 50 hiljada primeraka, a novi aduti kod publike su bili „Pjevam danju, pjevam nocu“ po pesmi Branka Radicevica, „Glavo luda“, „Zagrli me“, „Juce jos“, „Jedna zima s Kristinom“ i „Produzi dalje“. 1.4.1978. godine Colic je krenuo na jugoslovensku turneju pod nazivom „Putujuci zemljotres“, a pratila ga je baletska grupa „Lokice“. Vec tada je ploca prodata u 150.000 primeraka, da bi na kraju prebacila 700.000 primeraka.U anketi lista „Zdravo“ Colic je pobedio u kategoriji „najdraza licnost“. Iako je na pocetku turneje 4. i 8. aprila odrzao dva koncerta u beogradskoj hali „Pionir“, turneja se okoncala koncertom na Marakani odrzanim 5. septembra 1978. godine koji je okupio oko 70.000 ljudi. U pratećoj Colicevoj grupi klavijature je svirao Kris Nikols, a bas Dado Topić (nekadasnji clanovi tada vec raspustenog sastava Tajm). Topic je nastupio kao zagrevanje, pevajuci nekoliko svojih hitova, a zatim je na binu stupio Colic, pracen razgolicenim „Lokicama“. Kao gosti koncerta pojavili su se Kemal Monteno, Arsen Dedic, Kornelije Kovac, Josip Bocek, trio „Strune“ i pevacki kvintet RTB. Sav prihod od nastupa Colic je ustupio Savezu slepih. Na stadionu su snimljeni i prvi kadrovi dokumentarnog filma o Zdravku „Pjevam danju, pjevam nocu“. Scenario je pisao novinar Dusan Savkovic, a režirao reditelj Jovan Ristic. Film je kasnije pretocen u seriju od cetiri epizode i, nekoliko meseci kasnije, posle bioskopske premijere, prikazan na tadasnjoj jugoslovenskoj televiziji. Koncertu na Marakani prisustvovao je Zigi Loh, direktor nemacke diskografske kuce, koji je bio iznenadjen Colicevom popularnoscu i odmah je predlozio da se obnovi ugovor, pa su za nemacko trziste objavljeni singlovi sa pesmama „Jedina“ i „Zagrli me“, kao i jedan disko singl na kome su bile pesme „I'm Not Robot Man“ i „Light me“. Medjutim, Colic nije prihvatio njihovu ponudu da se preseli u Nemačku i tamo radi za njih. Umesto toga, 14. novembra 1978. godine je otisao na odsluzenje vojnog roka u Valjevo. Kasnije je prekomandovan u Beograd, pa u Pozarevac, da bi zavrsio vojni rok 14.9.1979.
U proleće 1980. godine Colic je objavio album „Zbog tebe“ sa pesmama „Pisacu joj pisma duga“, „Pusti, pusti modu“ i „Pjesmo moja“. Album je sniman u Velikoj Britaniji (opet ga je producirao Kornelije Kovac) a autori su bili još i Goran Bregovic, Kemal Monteno, Arsen Dedic i Spomenka Kovac. Iako je euforija za Colicem malo opala, ploca je prodata u preko 400.000 primeraka Sledeca turneja je bila nesto mirnija, bez „Lokica“, ali sa engleskim muzicarima. Na kraju turneje, u oktobru 1980. godine, Colic je odrzao tri rasprodata koncerta u hali „Pionir“. Na jednom od njih prvi i poslednji put, na jednom svom koncertu, je uzivo otpevao tada megahit „Druze Tito, mi ti se kunemo“.
Novi album, „Malo pojacaj radio“, sniman je oktobra 1981. godine u Londonu. Muzicki deo posla odradili su Kornelije Kovac i Goran Bregovic, a matrice su snimili engleski studijski muzicari. Ploca je donela zaokret ka rok zvuku, a hitovi su bili „Madjarica“, „Nove lakovane cipele“, „Dunav“. U pesmi „Sto si prepotentna“ Zdravko se prvi put okusao kao autor, dok su preostali materijal napisali Djordje Balasevic, Dusko Trifunovic, Djordje Novkovic i Marina Tucakovic. Album je prodat u vise od 300.000 primeraka.
Tokom 1982. Colic je na turneji odrzao pedeset i pet koncerata, a pratili su ga clanovi grupe „Generacija 5“. Tada su nastupili i u Pristini u kojoj zbog demonstracija punih godinu dana niko nije svirao. Nastup na beogradskom Tasmajdanu 10. juna 1982. godine okupio je oko osam hiljada posetilaca. Cena ulaznice je bila sto dinara, sto je u ono vreme predstavljalo neuobičajeno visoku cenu.
Sledeca ploca, „Sta mi radis“, opet je snimana u Londonu i to pod potpunom kontrolom Kornelija Kovaca. Opet su svirali engleski muzicari, a autori pesama su bili Kovac, Momcilo Bajagic Bajaga, Zoran Zivanovic Kikamac (Zana), Arsen Dedic i drugi. Album je objavljen 1983. godine, sa hitovima kao sto su: „Šeri, Šeri“, „Sta mi radis“ i balada „Stanica Podlugovi“. Colic je na turneju jos jednom krenuo sa clanovima grupe „Generacija 5“ i Lazom Ristovskim.
Na sledecoj ploci, „Ti si mi u krvi“ 1985. godine, prvoj koju snima u Beogradu, u studiju „Akvarijus“, Colic se okrenuo etno zvuku, posebno u numerama „Ruska“, „Sto cigana“ i „Ti mozes sve, al' jedno ne“, ali se kao najveci hit izdvojila balada „Ti si mi u krvi“, koju su zajedno uradili Kornelije i Spomenka Kovac. Usledila je delimicna jugoslovenska turneja koja je obuhvatila jadransku obalu, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Sava centar. U to vreme Colic se privremeno udaljio sa scene, osnovavsi sa Bregovicem izdavacku kucu „Kamarad“, na taj nacin medju prvima zapocinjuci privatnu izdavacku delatnost.
Posle skoro tri godine pauze i petnaestogodisnje saradnje sa zagrebackim „Jugotonom“, Colic je u decembru 1987. za sarajevski „Diskoton“ sa Kornelijem Kovacom, kao producentom i aranzerom, snimio i objavio album jednostavno nazvan „Zdravko Colic“, kojim se vratio pop zvuku. Ploca nije imala velikog medijskog odjeka i pamti se kao album sa najslabijim tirazom od 200.000 primeraka, sa koga se kao hitovi izdvajaju numere „Oj djevojko, selen velen“, „Hej suzo“ i „Samo ona zna“. Zbog lose prodaje nije odrzana turneja, a i sledecih godina Colic se posvetio privatnom poslovanju.
Colic je 1990. sa Goranom Bregovicem uradio album „Da ti kazem sta mi je“ koji je objavila privatna beogradska izdavacka kuca „Komuna“. Materijal sa albuma je promovisan na festivalu „Mesam“ 1990. godine. Na njemu se nasla obrada narodne pesme „Caje sukarije“, u kojoj peva devojcica Ivana, glumica iz filma „Kuduz“, koja se izdvaja kao najveci hit, i numere „Cija je ono zvijezda“, „E draga, draga“ i „Da ti kazem sta mi je“, naslovna pesma autora Dina Merlina.
Pocetkom rata u bivsoj Jugoslaviji, Colic se preselio u Beograd i povremeno nastupao po manjim dvoranama sirom Evrope sa Lazom Ristovskim, a redovan je saradnik na plocama Bregoviceve filmske muzike. Tokom pauze u njegovom diskografskom radu godine 1994. u diskografskim kucama „Komuna“ i PGP RTS objavljena je ploca „Poslednji i prvi“ na kojoj je izbor njegovih najvecih hitova. Tokom devedesetih godina, smatra se jednim od najprodavanijih albuma u tadašnjoj SRJ.
.jpg.jpg)
Posle sedam godina pauze, u „Komuni“ je izdat deveti Colicev album, „Kad bi moja bila“, u produkciji Gorana Bregovica. Pesme su komponovali Colic i Bregovic, a deo tekstova su napisali Marina Tucakovic i Momcilo Bajagic. Sa albuma su se izdvojile pesme „Cini ti se grmi“, „Jako, jako slabo srce zavodis“, kao i balade „Kad bi moja bila“ i „Tabakera“. Colic je te godine odrzao devet rasprodatih koncerata u Sava centru, a nastupio je i u Pristini, ne obazirući se na sukobe na Kosovu.
Colicev deseti album, „Okano“, objavljen je krajem 2000. godine u izdanju „BK Saunda“. Album je pored naslovne numere doneo i hitove „Krasiva“, „Hotel Balkan“ i baladu „U boji vina“. Tiraz je bio preko pola miliona prodatih nosaca zvuka a usledila je i velika turneja po vecim gradovima bivse Jugoslavije. Turneja je zavrsena koncertom na Marakani, 30. juna 2001. godine, na kojoj se ovaj put okupilo oko 80.000 ljudi. Pred malim ekranima je vise od 4.000.000 ljudi pratilo direktan prenos koncerta. Album „Okano“ proglasen je za album godine, pesma „Okano“ za hit godine, a Zdravko Colic je izabran za licnost godine.U maju 2001. godine Colic se ozenio Aleksandrom, a 1. oktobra iste godine dobio je kcerku Unu-Zvezdanu.
Novi album „Carolija“, ponovo u izdanju RTV BK, Colic je predstavio 24. decembra 2003. godine. Sa albuma su se izdvojile pesme „Ao nono bijela“, „Zlocin i kazna“, „Moja draga“ i „Na ovaj dan“, a kao pesma sa jednim od najboljih spotova se izdvojio veliki hit „Mnogo hvala“. U maju 2004. godine je pocela turneja po vecim gradovima bivse Jugoslavije i nekim evropskim zemljama. Tokom 2005. godine odrzano je jos14 koncerata u Kanadi, Sjedinjenim Americkim Drzavama, Evropi, kao i na prostorima bivse SFRJ. U oktobru je neplanirano dve veceri zaredom pevao pred beogradskom publikom u novootvorenoj Beogradskoj areni. Koncertima je prisustvovalo preko 50.000 ljudi.
Poslednji album „Zavicaj“ Colic je objavio 2006. Pesme za novi album su pored Colica napisali i Djordje Balasevic, Marina Tucakovic, Arsen Dedic, Dino Merlin i Leontina Vukomanovic. Pesme su snimane u studijima u Beogradu i Novom Mestu, miksovane su u studiju Pitera Gebrijela, a post-produkcija je radjena u londonskom studiju Ebi Roud. Uz album „Zavicaj“ u izdanju Telekoma, kupci su dobijali i karticu sa 100 dinara dopune i kuponom za mesec dana besplatnog interneta. Album se u prva dva dana prodao u rekordnom tirazu od 100.000 primeraka.
Colic je 10. avgusta 2006. dobio kcerku Laru.
