Бесједа

Линкови:

Поштовани гости, колегинице и колеге, драги ученици, даме и господо!

Већ више од двије стотине година прослављамо Св. Саву као школску славу. Колико је само током два вијека на тим свечаностима изговорено ријечи? Коначно Св. Сава је сигурно она личност наше историје о којој се највишe приповједало, пјевало и писало и о којој ће се и у будућности то чинити.? А шта рећи данас и овдје о најзначајнијим српском просвјетитељу, првом књижевнику, устројитељу црквеног и државног живота а да не упаднемо у понављања, митоманију, патос природног говора, хвалисањем властите културе. Најбоље је, чини ми се, изговрити неколико ријечи о Св. Сави, препознајући у његовом животу и дјелу, оне, како националне, тако и универлзалне духовне и културно-цивилизациске вриједности. Сваки народ, па и наш, у својој историји има гранични тренутак: основну оријентацију своје вертикалне меморије. Тако говоримо о времену прије и послије Св. Саве. Та културолошка и цивилизаиска граница дијели нашу укупну културу, гдје се ова, послије Св. Саве разумјева као коначно културно-цивилизациско уобличење нашег националног идентитета. Заправо, дјело Св. Саве је својим укупнм вриједностима профилисало, државу, цркву, културу и створило нуклеус наше духовне просвјећености, коначно нас сврстало у ред народа високе цивилизациске сређености. Шта данас баштинимо, или би требало да баштинимо од изреченог наслијеђа? Данас, у постмодерном добу, времену свеопште декаденције, збрке свекоиких вриједности, за младе људе Св. Сава би требао да је симбол креативности, радиности, преданости искључиво хуманим и духовним идејама. Зато његова динамична биографија симболизује огромну снагу стварања, упорнх и јасних визија, као врлину у којој се препознаје човјечност и поштовање другога. Његова ходочашћа би нам сугерисала радозналост путовања, упознавање другачијег свијета и другачијих култура. То значи бити слободан човјек, дубоко прожет својим националним иднтитиетом, спреман да без предрасуда комуницираш са другачијим културама, вјерама и народима. Савин однос према свакодневници је наук да увијек у себи, али и у другима, препознајемо оно што је најљепше: човјечно, богoчовјечно, етично, јер једино себе и другог афирмишемо као човјека, непоновљиво биће свемира. И на крају, дјело Св. Саве нам потврђује истну како само свестрано образован, просвијећен човјек може бити у служби свога народа, али и креатор опште људске идеје разумјевању различитости међу људима и народима.

Хвала!

Проф. Живко Малешевић

© 2006. Znanje.org. Сва права задржана.

Дизајн: joxwelldesign