Сава није био сурови војвода, нити Силни Душан, који и надимком својим горду
нарав истиче, нити борац за само своје и поштивалац само себе и свог, невољен од
стране неистомишљеника. Светитељ Сава је неуништиви темељ, духовни водич у нову
еру српскога патриотизма и родољубља. У оно вријеме када је Рим владао над
европским народима и имао контролу над њима и духовно и политички, Сава је успио
тихо и нечујно, без капи крви да створи народну цркву у народној држави.
Народном црквом Сава је освијетлио и осмислио своју државу, док је држава чувала
цркву као брана од набујале ријеке непријатеља. Европски народи вијековима су
водили крваве ратове како би остварили оно што је Сава, али ни до данас нису
успјели.Света лоза Немањића је уз помоћ Саве задржала круну и на небу и на земљи. Сава је надахњивао владаре и државнике као владарски син и најумнији државник, свештенике – јер их је све рукоположио, монахе – јер је Сава начелник целог монаштва српског, умјетнике и тежаке – јер је Свети Сава и сам умјетник многих заната и радник. Старац Немања је много туговао што није могао издржавати све светогорске постове. Како га син Сава миловаше овим ријечима: „Не тугуј господару и оче, ја сам твој пост и стајање и клањање. Ја сам твој труд, и то по души труд; на мени је гријех твој; ако га има ја за Тебе одговарам.” Тако страда и ради свог народа цркве и вјере.
Сава је најнеуморнији слуга српскога народа у протеклих осам вијекова. Често је Сава осјећао страх из љубави према отаџбини, удаљавао се од српскога народа, пуно путовао или се скривао у Студеничком камену. Удаљавао се због тога да га љубав према српскоме народу не врати свијету и удаљи од Христа. Својом благородном и измиритељском душом мирио је Мађаре са Србима и радио за напредак бугарске цркве и државе.
Служио је Бугарима и Арапима и с љубављу поштован од Мађара, Турака и свих народа до Горе Синајске. Сава је носилац цјелосвјетског братољубља и непогријешивог родољубља светога човјека, који Божјом вољом укроти друге народе и од њих поста поштован и вољен.|
Савина свјетлост огријала је и козачке Русе када су једнога зимског дана водили борбу против Монгола. Не могавши доћи до побједе, руски војници прије јуриша помолише се са овим ријечима: „Светитељу данашњи, који си да си, помози нам данас.” Тог истог дана руски пук однесе величанствену побједу.
И када су након борбе погледали у календар, видјели су да је то био Свети Сава српски. Од тога дана па до данас тај козачки пук носи икону Светога Саве на својој застави.
Пламен Савин гори међу српским народом и Срби из Америке подигли су му у част храм Светога Саве у Милвокију. Дан 27 по новом, а 14 по старом календару, јесте дан када сви православни народи свијета славе највећег српског светитеља Светога Саву.
Химна светитеља одзвања не само по светогорским манастирима,него и у Цариграду и у Атини у Антиохији и Јерусалиму, на Кипру, у Александрији, на Синају, Русији и цијелом Балкану. Поменућу још катедралу Светога Саве у Њујорку и манастир Светога Саве у Либерствилу.
Вјечна слава !
Аутор текста: Срђан Плавшић