Кад играчке проговоре

   Кад играчке проговоре
Оживјеће Мјесечева стаза позлаћених ружа
Загрлићеш осмјехом свијет, освојићеш га
Завешће те, вољећеш живот
Сазнаћеш зашто увијек касниш
Поносним корацима око 5
На циљ бесмисленог пута

Писаће ти играчке у рукописима да
Човјек је без илузија странац, да
Никад нисмо тако несрећни
Као што мислимо
Ни тако срећни као што смо се надали
Да бисмо могли бити.
Схватићеш, срећа је ствар избора
-или јеси или ниси!

Играчке увијек можеш загрлити
Не стиди се, највећи људи су највећа дјеца
Уочаваш бесмисао жеље за прераним одрастањем
Зноја напора да бисмо се послије подмладили
Живимо у будућности као да никада нећемо умријети
А умиремо као да никада нисмо живјели.

Кад играчке проговоре
Утихнуће бука громких градова
Пљусак метака и слијепи тенкови
Можда сазнаш зашто цијениш неког тек кад га изгубиш.
Казаће ти истину
Људи страхују да буду повређени
Бране его. У њему се гуше.

Кад играчке проговоре
Постаћеш бесмртан
Љубав не умире, бескрајна је
Њен дом је пета димензија у срцу
Гдје сваки стих дише у ритму хлорофила
Плеше у ритму водопада боја
И ватре у којој рукописи не горе.
Преливају се. Као љубав. Живе.

Кад играчке проговоре
Човјек ће постићи озбиљност
Дјететовог озареног лица у игри,
Брзину плеса таласа љубави
Као у чигри,
Цјеливајући рукописе играчака.