Линија осјећања

Има нешто што ти не знаш, а ту је, крије се иза угла
У свакој искри лепршавог сјаја, спава, у зрачку вјетра
Једна нова звијезда, неоткривена прича, веома дуга
-један нови сан, скривени дио дугиног спектра.

Шаренило обасјане ноћи голица машту
Дах лица румени у свјетлуцавој тами.
Сребрнкастим сузама залијевам башту,
Слику заносног свемира која поглед ти мами.

Размажена ноћ украдена из олује у мојим очима самује
На плаветнулом своду већ одавно господин Мјесец царује
Склопљеним очима видим га обасјаног у шаци
И онако велики и слободан Мјесец одједном поста мој и мали.

Недостижна чаролија нестаде кад отворих очи
И изгуби се капетан тајанственог лица ноћи
Па опет, анђео у мени Мјесечев пијани плес сања
У ком вјечно живим ја и моја линија осјећања.