Filozofska sekcija "Tačka"

Dajana Kovačević

Невидљиви плес

Сједимо под ведрим небом
Глас неба као мелем за
Недочаране спасиоце усамљености
Видиш цио космос
Лежећи мирно на валовима мора
Топлог кревета.

Видиш ли невидљиви плес
Заиграј са звијездама
Одај почаст свјетлости
Примају незапослене,
Остављене, ненашминкане
Оживјеће другови умјесто пусте испијене боце
Неког лошег вина
Неког лошег искуства
Трагичних мрља лијечених морфијумом
Истине заблудом.

Заиграј са звијездама
Тамо твоје боре зраче
Цватају као еликсир младости
Од свјетлости се напињу
Живи расијано дјечије лице.

Заиграј са звијездама
Гдје нам је кожа исте боје
Безазлене разлике
Скривене под крацима звијезда
Нема их, не постоје

Прљаве истрошене чарапе
Остављаш на прагу невидљивог плеса
Ако желиш играти
Пођи бос
Распусти косе, крећи се
У ритму музике у себи
Кореографија не постоји

Гле, плешемо заједно у ритму звијезда
Како несебичан дар неба
Бескрајни смо
Као дјечији поглед у води
Кад бацају каменчиће
У свитање своје невиности.

Не осјетимо границе
Оне су под звјездиним крацима
За нас невидљиве
Бескрајни смо
Као људи
Као љубав са 2 руке и ноге

Плес се убрзава
Шириш руке и пространства младости
Будиш дијете у себи
Осјетиш, заувијек си млад
Пјеваш гласно, сви те чују
Не стидиш се
Уздижеш се изнад гријеха
Уздижеш се изнад смрти
Она више не постоји
Не бојиш се
Постоји само невидљиви плес.
Слику свода као одраз у оку
Пронаћи ћеш у себи
И у очима других, посебних
С њима заплеши невидљиви плес
Већ данас.
Не чекај сутра.
Исти смо.


 

Početna