Одсуство бајке

Звук свијетлог видика
Поглед бојажљивог гласа
На уснама фауне спаваше роса
Исцјепкана брда прекриваше дах
Мермерна врата чуваше трен
Километри трчаше да стигну једни друге
У истини спокојној вришташе бол боса
Пуцкетања ватре бар на кратко зауставише сат
Ледени вјетар ослика по људима пруге
Дјецу будише још босиљка мирис снен
Вјероваше сви у природу непомичну
Срце да ће гледти док мозак не оглуши
Пјесма да ће се пјевати и кад вјетар ишара пруге црне
Ал` чује се глас, неко гине
Ал` чује се глас, цвијета младост
Види се небо и на њему тмине
Цвијета младост, губи се као прах

Жмири пчела наврели рој
Слијепо летећ` птице се њишу
Кроз вјетар што пруге модре шара
Ил` то бјеше само бајка стара
Повенуло цвијеће у прољеће рано.