Остављене дјевојке

Ти си мој простор суматре
Додир неба и земље
И округла кугла снова скривена у шаци
Једно бесповратно плаветнило
Гдје се кријем
На минут су и надомак мене
Ал` никад од очију других.

Игра бесмисла и смисла
Усамљене ријечи путују још
Улицама истрганих страна папира
Преливене им хаљине прашином
Ако вас неко пита,
Те ријечи по посљедњој моди се носе
На папиру лаганом ниједна од њих не скита
Нијемој оне служби пркосе
Као остављене дјевојке
Лица макостешеног од бола
Ријечи се клижу и падају са стола.

Нека рука залута и паде до пода
Странице обгрли
Лутањем да покупи лутање у себи
Сваким даном ријеч бјеше све мања
Исцјепкане странице јарбола наде и побједе
Простор суматре читалац сања
Пред своје очи, очи књиге доведе.

И замислите ко се тада поново рађа?
Знате већ, одахнуле су поново
Вриједност изгуби мирис старих корица
И густих безнађа
Задрхта искра и обасја ватра лице читаочево.