Странац

Позорница.
Свјетла се гасе.
Ко си ти?
Гледах странца, плаветнило у тами,
Златни окови га слободм зову
Оног што дрхтај осјети у себи
Други то да виде не могу.

Гдје ли се скриваш,
Губим те из вида?
На позорници ли си још
Ил` пак испод ње сниваш?
Крст без крста, о зора свиће;
Чезнеш ли за љупким сунцем
Ил` је оно сад за тебе само страно биће?

Једанаест се кругова на сцени вије
Колутови који гребу плаветнило у тами
Мрки глас Хада у планулом опелу
Мирис празнине, јаук без гласа у чами.
Јаук једне жене, проглас трагичних муза
Зову те, ти се не јављаш
Прате те. Ти отвори очи.
80 представа на позорници исте су као ова једна
И њиховој глуми крај ће доћи.

Дрзнеш ли о ти јуначе, пјеваш
Представи овој ближи се крај
Црне канџе тргају те, тиу плаво гледаш.
Ријечи твоје тону све дубље, ријечи неизговорене
Мисли плешу као лијепи валови
Ах, сад те видим свуда
Нечујним покретима обликујеш спирале
Око гледалаца твојих, пролазника слијепих
Сат откуцава, осмјехе им бројиш
Њихову игру бесмисленог мира и немира.

Плесом ти загрли, плесом ти пољуби
Плесом си велики док казаљке стоје
Ко си ти?
Гледаш странца који плеше тренутак у трену
Шета се на тренутак, колутове не броји
Ал` не, не вјеруј плодности свог пропадања
Мрачна позорница нема ефекат за кишу
Прогледати не зна јер не умије
Надом васкрслом у звијезду
Залијева једну нову биљку, без сумње
Њен осмијех се сручи на лице твоје
У пакао или у рај?
Ко си ти?

Позорница.
Свијетла се пале,
Ко си ти?
Гледах странца, плаветнило у бљеску
Златни окови га слободом зову
Оог што дрхтај осјети у себи
Други то да виде не могу.