Све ријечи свијета

Слушам те
Усне се напињу
Као од неког стида дрхте
Покушавају прозустити све ријечи свијета
Молитву и химну да звуком обоје славу
Дрзничког нам поретка све ријечи у једној живе
Све су нам улице слијепе и криве
Слушајући измјешану азбуку
Проистеклу из грешничке душе.

А шта ако би све ријечи свијета
Замијенили једним ћутањем
Можда би се тада више разумјели
Пронашли нит наших спокојних душа
И неспокојних живота
Срели се на пола пута љубећи се
Гледајући небо као да је свим
Мукама дошао крај.

А шта а ко би све ријечи свијета
Замијенили једним погледом
Тад би нас и улице чуле
И пчеле би да брује под нотама
Наших премилих гласова
Гледамо се у тајновите очи
И вода и земља и ватра у њима ври
Схватамо да не можемо сами
Да смо скупа јачи и данаше боље сутра зри
Тад би ме чуо најјаче
Негдје у плодности пропадања погледа
Једног у другом
За тај поглед живимо.

А шта ако би све ријечи овог свијета
У загрљај стале један
Свијет би постао боље мјесто
Осмјеха дјечијих жедан
Тада схваташ све
Увијек је право вријеме
Да схватиш да љубавне ноте
Све ријечи свијета могу да замијене.