Filozofska sekcija "Tačka" |
|
Dajana Kovačević |
|
Живот у коферима И овај скуп тренутака стају у један кофер
Под окриљем искуства
На њих пада ноћ и рађа нове дане
Разнолике, пуне емоција, све стају у кофер један
Они падају као звјезде када ноћ падне
Са мном на пут шаљем кофера два
У једном пар сукњица када сунце засија
Капут или штогод кад стигне сњежна чаролија
Узми га у руке, иако тежи, носићеш га лако
Он још своје небо и дно није дотак`о
Други је посебних боја
У њему кријем оно што ником не дам
Љубоморно чувам осјећања своја
Са сузом у очима у њега погледам.
Ако икад будеш хтио упознати моје лице
Знај, кључеви су тешки за кофер у срцу мом
То су кључеви за животне сапутнике
У малом, један топли дом
Док се дан нови буди
Трудимо се постати разумнији и бољи људи
Када закуцаш на моја врата улице
Не гледај моје младо лице
Оно се одавно у један кофер скрило
Боре љубави и тајни које је срце младо снило.
|
|