Filozofska sekcija "Tačka"

Dajana Kovačević

Зли близанац

Реци ми да не мислим
Нареди ми као снажан господар
Бићу твој покоран слуга
Зли близанче
Убијам твоје постојање својим
Својом грешношћу,
Оковима који с лијева иду ка десно
Окована у једној визији свијета
У једном правцу
Без повратка назад

Све ријечи гледаше на тебе
Ал` нико не жели да те има
Враћаш вријеме уназад
Ти,магични близанче,
Вријеме, ах то силно вријеме
Илузију поретка и бивања,
Привид или реалност?

Господару свих свијетова,
Господару свих универзума,
Бесконачан си, а ми ти коначност надахнусмо
Безграничан си, а ојкове туи стависмо.
Опрости нам наше гријехе,
Наше несавршености да спознамо ко си
И у ком правцу се крећеш.
Немоћни смо.
Простор или вријеме?

Слободне индивидуе чије постојање одређујемо
Дрзниче,
Да ли стваран?
Ах, желим да знам.
Овај вапај је мој први плач
умирању твом у мозговима нашим.
Клечим као секунде,
сваке године све краће и краће
ал` сумња моја дрхти јаче.
Простор или вријеме?

Шта ако допустим свом уму ум
Још један, скројен без граница
Да ли ће слике постати слике у сликама
Да ли ћу те тада спознати
Да ли ћу ослободити свој гријех?

Једна црта,
Преко ње једна вертикална.
Димензија тебе и мене у теби
Ко кога држи?
Ко од кога зависи?

Зли близанче
Окренуо си пјешчани сат наопако
И пијесак се окреће назад,
Бјежи.
Ко зна куда тежи, почетку?
Браде нам идаље сиједе и боре су веће!
Простор или вријеме?

Једна више илузија
Маглени сан пред очима као слобода;
Занимљиво, зар не?


 

Početna