Крила

Моја крила скоро су готова. Можда ћу већ сутра бити изнад Атлантика. Не заборави да ми машеш. Једино тако могу да преживим горе, високо међу облацима.
Помисли на мене сваки пут када неко спомене небо. Можда, једнога дана и ти дођеш горе. Направиш себи крила од вате у боји и загрлиш машту јаче него икад. Ја ћу те чекати да ти покажем лет који ме научио галеб Џонатан Ливингстон. Знаш, онај који живи у свакоме од нас? И док будемо летјели заједно, открићу ти тајну како да не одрастеш. Бићу твој Петар Пан, само ме чврсто држи за руку. Оставићемо за собом све капетане Куке оног свијета и запловити дугом.
Зато никада, мали мој, не заборави како се сања.