U ranim danima profesionalnog bavljenja tenisom, Novak Đoković je uglavnom igrao na čelindžer i feature turnirima na kojima je osvojio po tri naslova.
Zadnjim danima 2005. i prvim 2006. godine igrao je Hopman kup sa Anom Ivanović na kome su došli do polufinala.
Završio je prethodnu godinu na 78. mestu, a
nastavio je jakim ritmom. Četvrtfinale na Rolan Garosu i 4. kolo na Vimbldonu
uvrstili su ga u 40 najboljih igrača na ATP listi. Nedugo posle Vimbldona
usedela je prva šampionska titula vredna pomena. Bilo je to u Amersfortu na
Otvorenom prvenstvu Holandije. Novak nije izgubio ni jedan set na tom turniru.
Druga titula koju je osvojio u Mecu uvrstila ga je u 20 najboljih.
Godinu je završio na 16. mjestu.
Za novu godinu Novak je priredio lep poklon za sebe. U prvoj sedmici u januaru pobedio je Krisa Gučionea na turniru u Adelaidu. Dve sedmice posle, na prvom Grend slemu sezone stigao je do četvrtog kola, izgubivši od prvog reketa sveta, Rodžera Federera.
Đokovićeve igre na turnirima Master serije u Indijan Velsu i Majamiju, gde je
bio drugi, odnosno pobednik, su ga gurnule u najboljih 10 na svetu. Na oba
turnira, koji su bili njegovo prvo i drugo Masters finale, savladao je Endija
Marija u polufinalima, bez izgubljenog seta. Finale turnira u Indijan Velsu je
izgubio od Rafaela Nadala, ali mu se osvetio na turniru u Majamiju, nakon čega
je savladao Giljema Kanjasa u finalu (6-3, 6-2, 6-4). Kasnije je igrao na
prestižnom turniru u Monte Karlu, gde je poražen od Davida Ferera u trećem kolu.
Đoković je stigao do četvrtfinala Mastersa u Rimu i Hamburgu, ali je izgubio od
Karlosa Moje i Nadala. U finalu turnira u Estorilu, Đoković je savladao Francuza
Rišara Gaskea, sa 7-6, 0-6, 6-1.
Na Otvorenom prvenstvu Francuske, Đoković je stigao do prvog polufinala na grend slem turnirima, gde je izgubio od kasnije šampiona Rafaela Nadala.
Na Vimbldonu 2007. Đoković je u četvrtfinalu savladao Kipranina Markosa Bagdatisa rezultatom 7-6 (4), 7-6 (9), 6-7 (3), 4-6, 7-5, u meču koji je trajao 5 sati, samo pet minuta manje od najdužeg meča u singlu u jednom danu u celoj istoriji Vimbldona. U polufinalu Đoković je predao meč Nadalu zbog povrede leđa i problema sa stopalom.
Sledeći uspeh u Master seriji je bio Kanada Masters. U finalu je savladao najboljeg tenisera Rodžera Federera 7-6 (2), 2-6, 7-6 (2). Na svom putu do trofeja, Đoković je savladao prvoplasiranog, drugoplasiranog i trećeplasiranog igrača (Rodžera Federera, Rafaela Nadala i Endija Rodika) u tri uzastopna dana. Đoković je bio prvi igrač kome je to uspelo još od Borisa Bekera 1994. Takođe, Đoković je postao drugi teniser, posle Tomaša Berdiha, koji je uspeo da savlada i Federera i Nadala od kada su postali dominantni na ATP listi. Međutim, Đokovićev nastup sledeće nedelje na Masters turniru u Sinsinatiju je bio razočaravajući za njega, pošto je poražen bez dobijenog seta od Karlosa Moje u drugom kolu.
Ipak, na Otvorenom prvenstvu Amerike Đoković je došao sa dosta samopouzdanja i očekivanja i stigao je do finala gde je poražen od prvoplasiranog Federera 7-6 (4), 7-6 (2), 6-4. Na putu do finala, Đoković je u drugom kolu savladao Radeka Štepaneka 6-7 (4), 7-6 (5), 5-7, 7-5, 7-6 (2) , nakon skoro pet sati igre.
Nakon manje povrede, Đoković se vratio na turniru u Beču i savladao je Stanislasa Vavrinku 6-4, 6-0 i osvojio petu titulu u godini. Sledeći turnir na kojem je učestvovao je bio Madrid Masters, gde je poražen od Davida Nalbandijana u polufinalu 6-4, 7-6 (4). Na Mastersu u Parizu Đokovića je u ranoj fazi eliminisao Francuz Fabris Santoro.
Kao trećeplasirani igrač sveta Đoković je došao na Masters u Šangaju i prvi je eliminisan sa turnira nakon dva poraza u svojoj grupi od David Ferera 6-4, 6-4 i Rišara Gaskea 6-4, 6-2. U poslednjem meču je poražen od Rafaela Nadala 6-4, 6-4.