Mihael je
svoj debi nastup u Formuli 1 napravio 1991. god. na VN Belgije za tim
Džordan Ford zamenuvši Bertrana Gašoa.Nakon debija na VN Belgije za
Džordan Ford Mihael je već sledeću trku na VN Italije bio u drugom
bolidu, bolidu ekipe Beneton Forda.
U svojoj prvoj punoj sezoni
1992.
Mihael počinje značajniju ulogu u Formuli 1 kada
ostvaruje prvi izlazak na podijum na VN Meksika,ali već 1993.god. Mihael
nastavlja sa Benetonom.U sezonu 1994. ušao je pobedivši 6 puta u prvih
sedam odvoženih trka.
U sezoni
1995.
је ubjedljivo trijumfovao i stigao do drugog naslova prvaka
i postao najmlađi dvostruki prvak.Schumaher
je sezonu završio za njega tada rekordnih osvojenih 102 boda.
Schumaher
је 1996. prešao u Ferari, ekipu
koja je naslov prvaka čekala još od 1979.
Bolid Ferarija kog je on počeo voziti nakon dvojca Hauard Berger - Žan
Alesi bio je desetocilindrični Ferarijev motor.Kako je još sve bilo u
razvojnoj fazi, Šumaher je kroz sezonu vozio dva različita modela
Ferarijevog bolida.S prvim modelom pobedio je na VN Španije,a sa drugim
na VN Belgije i VN Italije.Kasnije je Mihael rekao da su ti modeli
bolida bili najgori u celoj njegovoj karijeri od svih bolida koje je on
vozio.Sa ukupno 3 pobede u sezoni Šumaher je završio sezonu na 3. mestu
sa 59 osvojenih bodova.
1997.
Mihael se borio sa Žakom Vilnevom.sezona je bila poprilično neizvesna, a
Ferarijev bolid nije bio spreman za to. U toj sezonin izdvaja se pobeda
po kišnom Monte Karlu kada je Šumaher ubedljivo trijumfovao nad
konkurencijom.Šumaher je te sezone odneo 5 pobeda i osvojio 86 bodova.
Sledeće sezone 1998.
Mika Hakinen je bio novi rival u borbi za naslov prvaka. Hakinen je
pobedio na prve dve utrke i napravio prednost od 16 bodova koje je
Mihael tokom sezone sustigao i na 14. od 16. trka je izjednačio stanje,
pa su obojica imali isti broj bodova, 80.na preostale dve Hakinen je
pobedio i osvojio naslov prvaka. Mihael je u sezoni ostvario 6 pobeda sa
ukupnim zbirom od 86 bodova.
Godine
1999. Mihael je pomogao Ferariju da dođe, ako
ne može već do pjedinačne titule, barem do titule prvaka u konkurenciji
instruktora.
Sezona je sve do sedme trke za VN Velike Britanije bila obećavajuća za
Mihaela,ali onda se dogodila nesreća.Prilikom starta trke koji je već
bio prekinut zbog sudara nekih vozača sa kraja startnog poretka, vozači
koji su krenuli nastavili su sa trkom ne znajući da više ne moraju
voziti na limitu, nego samo da završe krug i da ponovo postave startni
poredak.Mihael je bio u borbi za treće mesto i prilikom ulaska u zavoj
Stowe
Mihael je samo produžio ravno u zid.Udario je u zid od guma pri brzini
od 107
km/h i zadobio je dvostruki prelom desne noge tako da je izostao sa
sledećih šest trka.Vratio se na VN Malezije,predzadnju trku sezone, i
pomagao je Irvajnu da pobedi,dok je on sam Na toj trci bio drugi.Na
poslednjoj trci za VN Japana u takođe osvaja drugo mesto iza Hakinena,
ali nije bio u poziciji da pomogne Irvineu da osvoji naslov.Kasnije je
izjavio da je Hakinen, protivnik kojeg najviše poštuje.Sezonu je završio
na mestu s boda.
