Ispisuje
istoriju srpskog tenisa zlatnim slovima. Postavio je temelje nove, lepše
budućnosti, kada je u pitanju beli sport na ovim prostorima. Već sa 16 leta
nanizao je vrhunske rezultate zbog kojih mu mogu zavideti znatno stariji igrači
od njega. Četiri godine nakon toga, opasno se približio ostvarenju životnog sna
- već je postao treći teniser sveta: Novak Đoković!
- Nikad mi se neće izbrisati iz sećanja kada mi je četvorogodišnji dečak došao u
kamp sa teniskom torbom uredno spakovanom za pravi profi trening. Pitala sam ga
ko mu je spakovao torbu, on je odgovorio da je to sam učinio. Na pitanje šta
želi da postane kad poraste, bez razmišljanja je rekao: "prvi reket sveta", istu
onu rečenicu koju sam nekada davno čula i od Monike Seleš kada je bila devojčica
- kaže legenda jugoslovenskog tenisa Jelena Genčić.
Bilo je to u teniskom kampu na Kopaoniku koji je vodila Jelena Genčić, a taj
dečko bio je niko drugi do Novak Đoković.
Za Đokoviće može da se kaže da je porodica sportista. Srđan je još kao mali stao
na skije u Zvečanu gde je živeo, a onda se uspešno takmičio dugi niz godina na
belim stazama. Životna prekretnica nastala je 1984. kada je završio školu
skijanja i zaposlio se kao instruktor u prestižnoj ''Geneksovoj'' školi na
Kopaoniku. Tamo je, takođe kao instruktor skijanja, jedne zime stigla i lepa
vitka Dijana, diplomirani DIF-ovac. Srđana i Dijanu su sve češće viđali zajedno
na stazi. I ta zajednička ljubav prema planini i belim stazama ih je spojila.
Zauvek!
Od trojice sinova prvi je na svet stigao Novak. Četiri godine mu je bilo kada je
na Kopaoniku gde su živeli uhvatio reket u ruke. Trčkarao je sa reketom za
starijima u letnjem teniskom kampu pokušavajući da prebaci lopticu preko mreže.
Bilo je tako neko vreme. Imao je osam godina kada ga je ''snimilo'' oštro oko
iskusne Jelene Genčić. Uvek uzdržana u izjavama, ovom prilikom nije mogla a da
ne prokomentariše: ''Ovo je najveći talenat koji sam videla posle Monike Seleš.''
Jelena je počela da prati rad i brine o malom Noletu. A njemu je tenis baš išao
od ruke. Što bi se reklo, bio je rođeni teniser.
- Teško je bilo, a teško je i sada - priznaje mama Dijana. - Novak se razvijao,
trebalo ga je pratiti u svemu, a nije se imalo. Društvo, po pravilu, tek kasnije
kada počnu da stižu priznanja i medalje seti se te dece. Možete da zamislite
kako nam je bilo kada je Novak sa dvanaest i po godina prvi put otišao sam od
kuće. Tri meseca je bio u Nemačkoj, u Minhenu u Teniskoj akademiji Nikole Pilića.
Vodio je o njemu računa kao o svom detetu. Doduše, imalo je to i svoje dobre
strane. Novak je počeo da se osamostaljuje rano, tako da mu kasnije duga
odsustvovanja od kuće i nisu tako teško padala.
- Jelena je naš porodični trener - kroz smeh kaže Srđan. - Ona je stvorila
Novaka. Mnogo joj duguje. Jelena mu je usadila jedan poseban odnos i prema
sportu i prema životu. Tako radi i sa ovom dvojicom. Verujem da će i oni uspeti.
Jer, Jelena nikada nije omanula u proceni.