Karijera
vozača Fomule 1 Fernando Alonso često je bio imenovan za neslednika Mihaela Šumahera. Uistinu mladi Španac poseduje neke od Šumaherovih najimpresivnijih atributa. Jedan je od nekoliko vozača koji je sposoban predvoditi svaki krug u trci i ima redak dar da i pored značejnih problema ređa najbrže krugove na stazi. Uz to ima i sjajan smisao za humor zbog čega ga mnogi zovu "Magični Alonso". Za razliku od ostalih vozača često je nasmejan i podseća da je sve to ipak samo deo igre i da je Formula 1 na kraju krajeva samo sport.
Godine 2001. debitovao je vozeći svoju prvu trku na australijskom gran priju u bolidu Minardija koji nije bio toliko konkurentan. Kao što je i bilo očekivano nije osvojio nijedan bod u toj sezoni ali je svakako odradio krupan posao jer je ipak bio daleko iznad svog mnogo iskusnijeg klupskog kolege.
Godine 2002. njegov vozački talenat odveo ga je u tim Renoa gde je postao test vozač.
Flavio Brijatore, jedan od čelnika tima Reno Formula 1 2003. godine postavio ga je za vozača. Sa mnogo boljim bolidom od onoga sa kojim je započeo svoju karijeru u Minardiju već nakon dve trke za Reno, Alonso je postao najmlađi vozač koji je ikada osvojio pol poziciju (na malezijskom gran priju), a potom i najmlađi vozač koji je ikada pobedio u trci u Formuli 1 i to na mađarskom gran priju iste godine. Na kraju sezone sa 55 poena i 4 podijuma završio je na solidnom šestom mestu.
Sezonu 2004. i dalje je nastavio uz tim Renoa ali bolid R24 je bio vrlo "težak" za vožnju. Početak sezone nije mu doneo velike rezultate, a u poslednje tri trke te sezone ostao je i bez svog klupskog kolege Jarna Trulija koji je potpisao ugovor i počeo da vozi za Tojotu. Iako nije imao pobeda Alonso se 4 puta popeo na podijum, osvojio 59 poena i zauzeo četvrto mesto u ukupnom plasmanu, što mu je tad bio i najveći uspeh u karijeri. Nakon toga njegov uspeh izazvao je u Španiji tzv. "Alonsomaniju". Naime postao je slavan poput igrača Real Madrida. Ipak ovog Španca sa šarmantnim osmehom više privlači miran, tih život u britanskom studentskom gradu Oksfordu.
U sezoni 2005. zadržao se u timu Renoa s tim da je njegov novi klupski kolega bio Đankarlo Fizikela (ital. Giancarlo Fisichella). Te sezone Reno je napravio mnogo konkurentniji bolid. Alonso je nakon trećeg mesta na prvoj trci dva puta uzastopno pobedio i to u Maleziji i Bahreinu. Ali to je takođe probudilo pažnju ljudi iz Meklarena (engl. Mc Laren Mercedes). Iako mnogi smatraju da su Meklarenovi bolidi bili mnogo bolji ipak ovaj tim sa svoja dva vozača Kimijem Raikonenom (fin. Kimi Matias Räikkönen) i Huan Pablom Montojom (šp. Huan Pablo Montoya) nije imao sreće, što je Alonso iskoristio na najbolji mogući način.Nakon duge i vrlo neizvesne borbe sa Kimijem nakon 17. trke u sezoni u Brazilu Alonso je postao ne samo šampion te sezone, već i najmlađi šampion u istoriji Formule 1 i svoje je ime upisao među velikane ovog sporta. Ali to nije kraj — svojom pobedom zaustavio je i petogodišnjeg prvaka Mihaela Šumahera i uz sve to proglašen i za najboljeg sportistu godine. Dakle sezonu je završio na prvom mestu sa 7 pobeda, 6 pol pozicija i 133 boda.
Godinu 2006. Alonso započinje pobedom na prvoj trci sezone u Bahreinu, ispred Mihaela Šumahera i Kimija Raikonena. Na sledećoj trci u Maleziji osvaja drugo mesto, a u Ausraliji beleži drugu pobedu u sezoni. Po dolasku Formule 1 u Evropu, Alonso osvaja dva druga mesta na prve dve trke na evropskom tlu, iza Mihaela Šumahera. Potom kreće dominacija Renoa i Alonsa i 4 pobede na sledeće 4 trke. Nakon 9 trka Alonso je imao 6 pobeda i čak 84 boda od mogućih 90. Međutim, posle trke u Kanadi, Reno gubi primat od Ferarija a Alonso do velike nagrade Mađarske nije uspeo da pobedi. U Mađarskoj je Alonso po kiši vozio sjajno, imao sigurnih 10 bodova ali je zbog greške mehaničara morao da odustane. U Turskoj je Alonso bio drugi, a u Italiji je zbog eksplozije motora morao da odustane tako da se njegova prednost u odnosu na Šumahera potpuno istopila i sa 25 bodova pala na svega 2 boda. U Kini je Alonso ponovo imao problema sa mehaničarima i tako morao da se zadovolji drugim mestom iza Šumahera, koji je potom preuzeo vođstvo u generalnom plasmanu, zbog većeg broja pobeda. Ali u Japanu je Mihael Šumaher zbog eksplozije motora morao da odustane tako da je Alonso pobedio po prvi put od VN Kanade i tako stekao velikih 10 poena prednosti pred poslednju trku u sezoni. Sigurnom vožnjom Alonso osvaja drugo mesto u Brazilu i tako osvaja drugu šampionsku titulu sa samo 25 godina. Ujedno se tako i oprostio od Renoa posle 5 godina prvodenih u francuskom timu.
2007 [uredi]
Fernando Alonso je 19. decembra 2005. objavio da će od 2007. godine voziti za ekipu Meklarena. Alonso je svojom šampionskom titulom doneo Meklarenu broj 1 za sezonu 2007 i pokušaće da donese Meklarenu prvu titulu od 1999. godine. Alonso je potpisao ugovor na 3 godine. Prvu pobedu za novi tim, 16. u karijeri, ostvario je na drugoj trci sezone u Maleziji.