Бреза

Мој деда Зоран,сједи  на тераси по цио дан,

као да је уморан.

Погледа упртог ка брду,

посматра, једну лијепу, високу брезу.

Причао ми причу о њој,

и једну трагичну везу.

Покрај брезе, сахрањен је

дединог оца слуга,убијен од Шваба,

без икаквог дуга.

Био је глув, ишао је према брези,

није чуо заповед-стој!

И тако, мртав паде,

драги чича мој.

Тужан деда, волео чичу,

и тако посматра брезу,која је никла као споменик,

и прича нама причу.

Вања Кесић  VI₁

ОШ “Иво Андрић”

Бања Лука