Будући да је Уран мрзио своју дјецу и прогнао их у тамно крило Земље, наговорила је Геја свог најмлађег сина Крона да се себичног оца оштрим српом осакати и да му отме власт. Из капи крви што су из рањеног Урана пале на Земљу, настадоше Емије (Фурије,Срде осветнице), Јасенове нимфе (божице убиства) и страшни Гиганти. Кад је Крон ослободио своју браћу и власт приграбио у своје руке, оженио се Рејом, која му роди три кћери, Хестију, Деметру и Херу, и два сина, Хада и Посидона. Али је Крону отац Уран прорекао да ће и њему његова дјеца спремити исту субину какву је он спремио оцу, зато је Крон свако дијете чим се родило одмах прогутао. Када је Реја тревала родити трећег сина сишла је на оток Крету гдје је у једној пећини родила Зеуса и тамо га сакрила. Зеус је у свом скровишту брзо одрастао и уз помоћ Геје и Океаниде Мелиде (мудрост) на лукав начин присилио Крона да поврати прогутану дјеца.
Зеус (римски Јупитер), син Крона и Реје највиши је бог, врховни господар богова и људи. Он сазива скупштине богова и води у њима главну ријеч. Станује у највишем врху Олимпа, шаље на Земљу кишу, снијег и вјетар, скупља облаке, баца муње и гласно грми у висинама. Благослов и напредак, смрт и пропаст долазе људима из Зеусове свемоћне руке. Он штити право и поредак, кажњава злочинце. Као управљач битака држи у руци свету вагу на којој важе смртоносне гријехе.
Хера (римска Јунона) Зеусова старија сестра и законита жена, величанствено лијепа небеска краљица, подложна је мужу, али достојанством и оцу наткриљује остале богове. У читаву њезину бићу влада поносна строгост.
АТЕНА
О походу Аргонаута лиричари старог доба, као што је био Пиндар, били су инспирисани митом о Аргонаутима. Ешил је написао трагедије Атамант, Ипсипили, Арго и Кавирос.Софокле се такође посветио том миту, али на жалост ниједно од ових дјела није сачувано.
Кентаури су били наказе са роговима, од пола људи а од пола коњи. Имали су људску главу,руке, а тијело и четири ноге као коњи. Међу њима су се издвајали:
Афродита (римска Венера), кћи је Зеуса и Дионе. По неким причама родила се из морске пјене. она је божица женске љепоте и љубави, најдражеснија међу небесницима, која у свом појасу скрива све чари љубави. Посвећени су јој били голуб и врабац, а од биљака мирта, ружа, јабика. У њезиној се пратњи налазе љупке Харипе (Грације), њезин син Ерос (Амор) и друга умиљата бића.
Владар мора је Посидон (римски Нептун), син Крона и Реје, брат Зеуса и Хада, с којима је подијелио власт свијета. Својим трозубом удара у валове, потреса Земљу и цијепа стијене; лако је раздражљив и веома љут бог. Дубоко у валовима стоји његова кристална палата Ега. Одатле са својом коњском спрегом вози на валовима преко површине морске воде, а око њега је играју остала божанства и немани морске. Жена му је дражесна Амфитритиа, једна од кћери Нерејевих. Њихов син је Тритон, моћни морски бог с људским горњим тијелом, а рибљим репом. Посидон је сматран творцем коња, који му је посвећен. Осим тога су му посвећени и бик и оморика.
VI3
Јована Грцић, Наташа Малиновић, Јовица Радуловић, Бојана Ступар, Стефан Маричковић, Младен Караћ
OШ «Иво Андрић»
Бања Лука