У
мој град се уселила шарена јесен. Изненада се црвенкасто и жућкасто лишће,
ношено топлим вјетром почело играти улицама. Чинило ми се да је дошло
развеселити људе својом разнобојношћу. Убрзо су се тмурни и љути облаци
надвијали над град, као да им је засметало шаренило. Па су покушавали покварити
ту љепоту и намрштити и уљенити људе.
Натмуреност и студени вјетар су обавили свој дио посла и украти љепоту града. Људе су учинили нервознима и несрећнима. Улице су изгледале тужно и усамљено. Дрвећу се туга није могла описати. Више ме није будио цвркут птица, него добовање кише. Кише су бивале све веће. Низ расплакане улице лиле су бујице.
Сви су осјећали брз долазак зиме и с руменим образима очекивали крај јесени. Када је већ снијег почео падати, сви су вјероватно одахнули и обрадовали се крају јесени.
Касандра Рибић V3
ОШ “Иво Андрић”
Бања Лука