Интервју са Даром Секулић, познатом песникињом

 

Милица: Можете ли нам рећи где сте рођени и где сте живели? Где сте провели највећи део свог живота?

Дара: Рођена сам у селу Кордунски Љесковац, близу Плитвичких језера. Највећи део свог живота сам провела у Сарајеву, где сам доста дуго живела.

Милица: За мене је бити песникиња део природе човека, не посао. Када сте ви открили да сте, уствари, песникиња?

Дара: Никад то нисам открила. Одувек сам то била, родила сам се као песникиња. Никада нисам била, нити сам сада, свесна те жеље. Одувек сам посматрала себе и поистовећивала се са анонимним песницима.

Милица: Када сте написали своју прву песму?

Дара: Ја је уствари нисам написала-то је била усмена песма. Наиме, док сам још била девојчица, умрла ми је сестра. Моја породица је после неког времена помало заборавила на њу, али ја нисам. Одлазила сам на гроб своје сестре и, такорећи, разговарала са њом. То је била моја прва песма.

Милица: Када сте одлучили постати песникиња, да ли сте наишли на одобравање и подршку ближњих?

Дара: Да, они су ме подржавали и били су поносни на мене. Нарочито моји браћа и сестре, који су сматрали да сам презиме дигла на неки ниво". Ипак, сматрам да сам врло мало написала, јер сам имала децу. Јер да бих писала квалитетно, морала бих се у потпуности посветити писању, али ја сам се хтела у потпуности посветити и деци.

Милица: Да ли сте знали Десанку Максимовић?

Дара: Да, ми смо се много дружиле иако је она била старија. Ценила је мој рад и дела. Једном је изјавила да је моју песму Прво знамење (песма о чекању детета, трудноћи), написала песникиња мушког нерва! Кад год је спомињала песнике чији рад цени, увек сам се и ја ту нашла.

Милица: Да ли су ваша деца наследила ваш таленат или бар страст према поезији? Да ли су можда кренули вашим стопама?

Дара: Они су наследили љубав према поезији. Нису песници, али ми је драго што нису пошли мојим стопама, јер је то напоран, мукотрпан и захтеван рад.

Милица: Колико сте књига издали досада?

Дара: Написала сам и издала 15 књига поезије и једну књигу прозе. Такође сам издала своју прву књигу за децу-Реч се игра.

Милица: Ваше књиге су ваша деца, оно што сте ви створили, и уверена сам да су вам све драге. Постоји ли једна књига која вам је посебно прирасла за срце, која је мало дража од осталих?

Дара: Све су ми драге, и за све њих сам везана, али ако већ морам, издвојила бих књигу Лицем према сунцу.

Милица: И за крај, реците ми, шта су вам сад приоритети? Шта вам је важно и зашто?

Дара: Важно ми је да дуго живим и радим, посебно због тога што ми је мотивацију дало издавање збирке мојих изабраних дела од стране Завода за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево.

Милица: Хвала вам на овом интервјуу, и много среће у даљем раду!

Дара: Хвала и теби!