Рајко Пушић, карикатуриста

Редакција "мостова" вас срдачно поздравља и жели да се угодно осјећате. реците нам нешто о себи.

Рођен сам 30.9.1947. године. Основну школу "Браћа Павлић" а сада "Иво Андрић" завршио сам 1962. године, када сам се уписао у средњу школу. Послије завршене средње школе завршио сам Педагошку академију, група историја и географија, али у просвјети нисам радио јер је, руку на срце, плата у "државној служби" била много већа него просвјетитељска. Запослен сам у Администативној служби Града Бањалука у којој радим од 1972. године. Још као ученик основне школе редовно сам читао стрипове и дивио се вјештини којом цртачи "оживљавају" раазне ликове. Уз стрипове сам повремено читао тадашњи београдски "Јеж" када сам одлучио да и ја пробам да нацртам неку карикатуру. Нацртао сам двије карикатуре и послао их редакцији, жељно ишчекујући наредни број "Јежа". Тешко је описати мој радост када сам видио моју карикатуру на страницама чувено "Јежа". Охрабљен објављеним карикатурама, понудио сам своје радове тадашњим бањалучким "Крајишким новинама", то јест садашњем "Гласу Српске",а та сарадња траје још увијек. Моје карикатуре су биле објављиване у многим медијима. Имао сам двије самосталне изложбе карикатура и неколико заједничких. Илиструвао сам десетак књига хумора и једну књигу бајки. Редован сам учесник престојећег фестивала карикатура у Истамбулу. У протекле четири године објавио сам двије књиге карикатура, што је колико ја знам први покушај те врсте у БиХ. Прва књига је била "Бањалучани у карикатури" а друга "Спорт у карикатури"

Искрено вам се захваљујем што сте први који сте ме послије пуних четрдесет година позвали у школу у којој сам, по оној "од колијевке па до гроба најљепше је школско доба" провео своје ђачке дане. Гледам школске ходнике и покушавам да се сјетим гдје је био мој разред, у којем кабинету сам учио ондашње општетехничко образовање,хемију и физику, у којем кабинету сам на часовима домаћинства невјешто покушавао да испечем палачинке или да закрпим чарапу помоћу игле,конца и прегорјеле електричне сијалице. Моја генерација, а колико и видим и садашња необично је волјела спорт, па су, колико се сјећам, тада били познати Небојша Попвић, Момо Голић, Томо Балнек,браћа Цоф,Паја Касаповић, Зоран Паскало и многи други., ја сам тада био голман фудбалске екипе мога разреда и други голман репрезентације школе, а фудбал сам наставио да играм у ФК"Ударник", садашњем ФК"Крајина".

То ме многи питају а ја им кажем да идеје леже свукуда, само их треба примјетити, пронаћи у њима ону танану жицу и цртежом их претворити да ли у критику, да ли у опомену или виц.На крају нашег разговора желим садашњој генерацији и онима који ће тек похађати некадашњу моју, а садашњу вашу школу, да уче и да нађу оно најљепше по чему ће, као и ја,памтити ђачки дио живота. Нека барем надарени покушају да као и ја шаљиве тренутке претворе у карикатуру и тако развеселе своје другаре.