БАЊАЛУКА, КАКВУ ЖЕЛИМ

Паркова много на сваком кораку,

велике зграде да буду на узмаку.

На дрвореде дуге поглед да дижем.

Корачајући улицама љепоте да нижем.

Чист Врбас, самарагда зелених пун

на обалама спава трава и жбун.

Улице мирне, тихе, без буке.

Ја желим да чујем срце Бањалуке.

блиставе откуцаје са њених звоника,

да увијек ме прати та драга слика.

Љепота мога града да нам буде вјечна

и у њему да гледам само лица срећна.