Паркова много на сваком кораку.

Велике зграде да буду на узмаку.

На дрвореде дуге погледе дижем.

Корачајући улицама љепоте да нижем.

Чист Врбас, смарагда зелених пун.

На обалама спава трава и жбуње.

Улице мирне, тихе, без буке.

Ја желим да чујем срце Бањалуке,

Блиставе откуцаје са њених звоника.

Да увијек ме прати та драга слика.

Љепота мога града да нам буде вјечна

И у њему да гледам само лица среће.

Исидора Церовац IX₃