Бањаука, какву желимо

Млечна је магла и овог јутра

дирнула око к`о мека рука.

Не видим цркву ал` чујем звона,

увек је лепа Бањалука.

Зелени се Врбас у родном граду,

расплео косе зеленог пастела,

и вуче поглед, привлачи поглед

на брзе воде крај Кастела.

Паде ми на памет чудна мисао:

У овом граду само бих мењала људе,

који га, бацајући смеће, прљају и куде.

Тако би онима другима могло боље да буде.

Ал` пошто не могу ја "сама",

молим Бога и овог јутра,

да промени свет таквих људи,

како би нам свануло боље сутра.

Јелена Зец IX₃